Велики петак за православне хришћане је најтужнији дан у години!

1
дан

(Wikipedia/Теофан Крићанин)

О Великом петку је тешко говорити као о празнику, јер за хришћане је то најтужнији дан, када је, према предању, Исус Христ распет на крсту на Голготи, истакао је јереј при храму Вазнесења Господњег у Жаркову Стеван Јовановић.

„Ја бих рекао да је то дан у којем се бол поистоветио са страдањем и пониженошћу сваког од нас. Тако да је то дан када се сећамо наше понижености, поготово онда када смо хтели да будемо праведни, добри и на висини неког задатка и очекивања, а нисмо успели”, рекао је Јовановић за Танјуг.

 

Он је објаснио да чак и симболика скривена у народним обичајима указује да је у питању један „потресан празник”.

„Рецимо, за Божић имате много више народних обичаја. Јер Божић се обележава у радости, у полету животном, док је Велики петак некако тих, миран. Нема много народних обичаја, осим фарбања јаја које су опет припрема за Васкрсење”, нагласио је Јовановић.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Он истиче да би, према неким црквеним типицима, Велику суботу, која долази између петка и недеље, требало провести у потпуној тишини.

 

„У потпуном смирају да би се човек у том смирају запитао о свим успесима и неуспесима, али и чиме их мери, јер ако их не меримо Христовим васкрсењем, ако не поставимо у перспективу вечног живота, бојим се да ћемо бити поражени и успесима и неуспесима”, навео је Јовановић.

Додао је да Велики петак за хришћане јесте дан када успехе и поразе, и своје личне и наших пријатеља, гледамо кроз Христово страдање, али како је рекао, „кроз оно што је много важније, кроз Христово васкрсење”.

Прочитајте још:  УДАРНА ВЕСТ: ХАКОВАН ,,FACEBOOK” НАЛОГ ПАТРИЈАРХА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦИЉУ ИЗАЗИВАЊА ХАОСА У СРБИЈИ!

Када је у питању пост, Јовановић објашњава да је то посебан начин понашања православних хришћана у одређеним периодима и да он „треба да изрази наше најдубље уверење да лепота и пуноћа живота није у јелу и пићу, већ у нечем много већем и много лепшем”.

„А да би до те лепоте, која је већа и лепша, дошли, морамо да је потражимо у стварима које су дубоко у нашим срцима. А да бисмо до тих ствари дошли, морамо да направимо места за истраживање у нама самима, а то значи да морамо своју пажњу да скренемо с оних ствари које нам долазе споља”, наглашава Јовановић.

Јовановић додаје да је искуство православних хришћана, „пре свега монаха и монахиња, показало и открило да у дубинама наших бића свако од нас може да пронађе оне слојеве које, када открије, онда постаје свестан да му за истинску пуноћу и мир животни заиста није неопходно да се окреће спољашњим стварима”.

 

„Заиста је неопходно да, ако хоћемо да будемо стабилни људи, одрасли људи, људи који су нашли пуноћу, који су нашли праву меру, најпре потражимо бога у себи. Да би смо се одлучили на тај пут и да би на том путу били, јако је важно уздржање или, како га ми у народу популарно називамо, пост”, рекао је Јовановић.

Он објашњава да је пост у једном свом аспекту уздржавање од мрсне хране, али је и уздржавање од других ствари „које нас ремете и онемогућују нам да пронађемо истинску стабилност и пуноћу у своме срцу”, преноси Танјуг.

БОНУС ВИДЕО:

Прочитајте још:  Проф. др Борислав Гроздић: Православни однос према рату и ратовању (ВИДЕО)

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

1 утисак на “Велики петак за православне хришћане је најтужнији дан у години!

  1. od pre kratkog vremena, kada uhvatim sebe u samosazaljenju i uvijanju kao glista, pred bilo kojim poslom, pred bilo kojim naporom, pred bilo kojom odgovornoscu, setim se, i potrudicu se da se uvek secam pred svakom lenjoscu reci ove “idi od mene Sotono, jer ti ne mislis na Bozije (ono sto je ispravno i ono sto je neophodno) nego na ljudsko (zemaljsko, lako, neodgovorno, zabusantsko, odlagajuce, kukavicko)

    Mat.16,21

    21. otuda isus poce ucenicima da objasnjava da mora ici u jerusalim i da ce mnogo postradati od
    staresina, prvosvestenika i ucitelja zakona, da ce biti ubijen i da ce treceg dana vaskrsnuti.
    22. a petar ga odvede na stranu pa poce da ga prekoreva govoreci: boze sacuvaj, gospode, nece ti se to dogoditi
    23. isus se okrenu pa rece petru: odlazi od mene sotono. ti si mi sablazan jer ne mislis na bozije, nego na ljudsko

    ima li nagrade bez muke i truda? ima li punih ambara bez zetve? ima li ispravnih pismenih radova bez ucenja, zida li se kuca bez napora, ima li plate bez rada? ima li spasenja bez zrtve?

    veliki petak jeste dan stradanja. ali bez velikog petka ne bi bilo vaskrsa. hajde da provedemo veliki petak ne u tugi, jer tuga je ono sto nas obuzima pred zrtvom, strahom, neizvesnoscu, odricanjem.

    hajde da provedemo veliki petak u mislima zahvalnosti prema zrtvi Isusovoj, u razmisljanju o nasim neophodnim zrtvama, koje su najcesce neuporedivo manje od mucenja i razapinjanja, od ovog i ovakvog stradanja.

    ima nesto u nasoj veri sto mi nije jasno. nasi sveci i svetiteljke, koji su najvecim delom stradalnici koji su svesno izabrali put zrtvovanja, poznati su kao mucenici i mucenice.

    taj oreol mucenistva kao da je zasenio sliku zrtvovanja. sliku principa, pravde i prihvatanja neophodnosti, prihvatanja cene, prihvatanja davanja sebe u zakup za nesto vece od sebe samog.

    mi ustvari slavimo pobednike i pobednice, heroje.
    ne mucenike i mucenice.
    cini mi se da je akcenat stavljen na pogresno slovo u reci.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *