Који ум или дух ако није зао може да предвиди свако зло злога ?

”Наши преци одглумили су драму, фикцију: персонификовали су силу која управља судбином као Духа с којим се може погађати, трговати, као да је друго биће”. Џ. Питерсон

Према званичним историјским записима, Срби су хришћанство прихватили од Ђирила и Методија. Било је то девет векова по Христовом распећу. ”Ова два брата су рођена у Солуну (Ћирило је рођен 827. или 828, а Методије 815. или 820. године). Они су Македонског порекла, пошто је Солун тад био Македонски, окружен словенским становништвом, научили дијалект локалног живља.” Тако званично подучава данашња доступна литература српску младеж. Из данашњег конструка стварности исписујемо судове о оној далекој. Кроз аргументе моћи! Прва три века хришћани су гоњени и мучени на најзверскије начине. О томе сведоче књиге мучења или житија светих. А онда су цар Константин и његова мајка царица Јелена прекинули та гоњења и хришћанство прогласили државном религијом. Од тада се хришћанство ширило поменутим царством слободно. Примали су га народи царства. Шириле га његове фаланге и на остале народе планете. Вера је била помогнута институционалном моћи. И сама је постала институција.

Хришћанство је према старости људског рода, млада религија. Никада људи нису живели без богова. Винча сведочи о архитектури старој десет хиљада година. Антрополози налазе остатке организованог живота старије и од тога. И сви се слажу да је човек увек био верујући. Често пута читам како су Словени пре хришћанства имали своја божанства. То је добро! Имали су их и други. Богови Шведа. Богови оних које зовемо Старим Грцима, Римљанима,Египћанима, Вавилонцима, Персијанцима, сведоче томе у прилог.

Како ја гледам на веру? Очигледно научно искривљено. Верујем онако како то сведоче свети Ава Јустин Поповић и Николај Велимировић. Ако су руски умни људи, а они би нам требали бити најближи, за Аву Јустина рекли да је он најумнији човек двадесетог века, онда то није мала ствар. А он се држао крилатице: ”Све за Христа, Христа ни за шта”. Путујући кањоном Неретве увек сам гледао у седименте стена које је урезала река. Што се дубље спуштала то су се више откривале стене старије грађе од претходних слојева. То би трербало да буде разумљиво свима. Тако некако замишљам и дејство религије на живот човека. Како време пролази тако и религија открива нове и дубље слојеве животног смисла. Она последња сажима све претходне и открива нешто ново, старије – важније – претежније од свега до тад проживљеног. Вера је жива као и река, и копа своје корито слажући тако нове, а старе записе на већ откривене. То је вечна књига колективне мудрости која се стално допуњава. А за њено вечно трајање најважнија је драговољност и отворен ум.

Скоро је историчар Горан Шарић држао предавање о Србима у Дубровнику. Сем увредљиве развила се и дискусија коју је могуће поднети. Учинио ми се интересантним један коментар човека који се данас осећа Хрватом. Он рече, ”Па и све да су стари дубровчани били Срби, данашњи нису. Од старих готово да није остао ни један.” Данашњи дубровчани су углавно из западне Херцеговине, не тако давно покатоличене земље српских племића. Тако му одговори Шарић, и сам потомак неког од њих. И осећа се Хрватом. То је добар пример како је млађе, попут маховине прекрило старије. Али ту је вера постала инструмент државне идеологије овладавања другим. То није хришћанство већ његова супротност. И сва опасност лежи у томе када неверници користе веру као инструмент разграничења. То онда није вера већ њена злоупотреба. А данас је баш тако. Сутра је Велики дан који сведочи о нама људима. У недељу беху прострти најлепши цветови испод Његових ногу. А сутра ће исти људи урлати: ”Крв његова на нас и на нашу децу”. Институционална, ванинституционална власт, страхови, неиспуњене чежње, привилегије, завист – клица зла, све то заједно живи у нама.

16. А тада имаху знаног сужња по имену Варава.
17. И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?
18. Јер знаше да су Га из зависти предали.
Дела 7:9
19. А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
Јов 33:15, Јован 19:8, Јован 19:13, Дела 25:6
20. А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
Јер. 26:8, Мар. 15:11, Лука 23:18, Јован 18:40, Дела 3:14
21. А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22. Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.
Лука 23:23
23. Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.
24. А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
5 Мој. 21:6
25. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.
4 Мој. 35:33,
26. Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
Иса. 53:5, Мар. 15:15, Јован 19:1, Јован 19:16

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: