ДА ЛИ ЈЕ БИО СРБИН: НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН МЕША СЕЛИМОВИЋ

0
меша

KONICA MINOLTA DIGITAL CAMERA

На данашњи дан рођен је један од највећих српских књижевника 20. вијека Мехмед Меша Селимовић.

Рођен је 26. априла 1910. године у Тузли, а након завршених студија на Филозофском факултету у Београду, до почетка Другог свјетског рата, радио је као професор у гимназији у свом родном граду.

По изласку из усташког логора 1943. године, отишао је у партизане.

Послије рата био је директор Драме Народног позоришта у Сарајеву, умјетнички директор “Босна филма”, као и главни и одговорни уредник у издавачком предузећу “Свјетлост” у Сарајеву.

Због пригушеног сукоба с тадашњим политичким руководством у БиХ, напушта Сарајево и прелази у Београд, гдје наставља да објављује своја дјела.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Аутор је једног од најзначајнијих романа српске литературе “Дервиш и смрт”, који се одликује особеношћу третирања теме, човјековог живота у трагичним околностима и рефлексијама о људској егзистенцији.

Дубок печат у српској литератури оставио је и романима “Тишина”, “Тврђава” и “Магла и мјесечина”, као и збиркама приповједака “Прва чета”, “Туђа земља” и “Дјевојка златне косе”.

Његов аутобиографски спис “Сјећања” говори о пишчевом животу, књижевном раду и неким књижевним и културним догађајима и личностима.

Романи “Дервиш и смрт”, који је освојио све значајније домаће књижевне награде, и “Тврђава” преведени су на више језика и објављени у иностранству.

Био је члан Српске академије наука и уметности, а књижевна награда која носи Селимовићево име установљена је на данашњи дан 1988. године.

 

Меша Селимовић умро је 1982. године у Београду.

У писму упућеном Српској академији наука и уметности 1976. године Селимовић навео је да његова дјела припадају српској литератури.

Прочитајте још:  Шиптари и даље дивљају: Отели Србина и санитетско возило

“Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у БиХ, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српско-хрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом”, навео је Селимовић у писму.

П.О. 26.04.2014.

Фронтал

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *