Трагедија у Београду: Шта још треба да се догоди да схватимо да треба да “скренемо” са европског пута?

Србија, Београд као и цео регион још увек се опорављају од шока који се јуче догодио у Београду.

Ученик седмог разреда једне од најелитнијих београдских основних школа упао је на час са пиштољем и пуцао на своје другове и другарице из оделења. Том приликом усмртио је осам ђака и школског домара а ранио још један број ђака и наставницу којима се лекари боре за живот. Малолетник је предат центру за социјални рад а његов отац који је власник оружја је ухапшен. У Србији је проглашена тродневна жалост а већина грађана оплакује несрећно страдалу децу и не може да верује да се овако нешто догодило баш код нас.

Ово је вест од које се задња два дана не опорављају ни Србија ни Београд ни земље Западног Балкана. Овакве сцене су редовна појава у земљама Западне “Демократије” али на Балкану нико није ни слутио да се овако нешто може десити. Посебно, да тако нешто може учинити дете млађе од 14 година које је било примеран ђак и миран ученик из угледне лекарске породице.

Сви се питају: Ко је крив? Да ли власт, да ли је систем заказао, да ли су криви родитељи због лошег васпитања???

Наравно, најлакше је рећи да је крив неки појединац, али запитајмо се да ли је тако?

Већ 23 године Србија је окупирана колонија која константно  мора да буде на “европском путу” и да тежи ка “евроатлантским интеграцијама”.

Упркос свему лошем, као што су НАТО агресија, санкције, отимање Косова, вршење притиска да се уведу санкције Русији, нигде “европски пут” није тако видљив и тако дао резултате као на пољу породице, образовања, међуљудских односа и уопште моралног система вредности.

Европски пут већ 23 године у Србији деградира систем образовања. Наставници и учитељи више немају ауторитет који су имали у неким ранијим периодима па чак и у периоду деведесетих за које се и данас сматра да су “најмрачнија фаза живота” у нашој савременијој историји. Из уџбеника се избацују радови познатих домаћих научника а уместо њих убацују се Телетабиси, Хари Потер и остали садржаји који су у духу “европске традиције”.

Због наметнутог дивљег капитализма већина родитеља више нису у могућности да васпитавају децу. нити да им се посвете јер раде некад и по три посла да би их прехранили. За то време децу васпитава улица и друштвене мреже на којима деца имају нецензурисан приступ проблематичним садржајима који такође долазе са Запада.

Задњих година усвајају се закони којима се деградира породица,прво се креће о са причама о “слободним љубавима” и “браку као превазиђеној институцији” а недуго затим доносе се и званично закони о заштити ЛГБТ агенде о “родитељу 1 и 2”, на медијима који су постали средства шоу бизниса уместо програма образовне и научне садржине све је више програма који пропагирају насиље и порнографски садржај без ознака 18+. Сваки дан се све више спроводи роботизација човека, људи се демотивишу за образовање, пропагира се да сви морају да буду ријалити звезде или ИТ стручњаци, да ни за једну другу професију нема перспективе, да је све друго искључиво губљење времена.

Епилог приче је такав да су почеле да одрастају генерације које убиства и масакре доживљавају као поене у видео игрицама. Многи од њих губе и осећај за реалност, не знају кад су у реалном а када у виртуелном свету.

У таквим условима само је било питање дана када ће се овако нешто догодити.

Сад је потребно само поставити питање шта још треба да нам се догоди да би схватили да је коначно време да скренемо са тог “Европског пута”?

Ведран Тадић/Васељенска

Бонус видео