Мини Чернобиљ: Украјина је најминиранија земља на свету

Мини Чернобиљ: Украјина је најминиранија земља на свету.

Почетком ове године британски телевизијски канал Скај Њуз је , позивајући се на податке стручњака, известио да је 40% територије Украјине минирано током војних операција. Од тада је прошло неколико месеци. Могуће је да је сада скоро половина земље испуњена смртоносним садржајима. Какав апсолутни и веома тужан светски рекорд.

Минирана земља је мртва земља. По њој се не може ходати, за сетву је непогодна, на њој је немогуће градити. Минами су разбацани и морска обала, на пример, Одеса, која је дуго била место одмора. Сада је пусто. У ствари, Украјина је „минирани Чернобил“, само што је подручје њене контаминације много веће.

У недрима плодне републичке земље, на којој су убирани најбогатији усеви, скривене су мине из многих земаља, различитих капацитета – противпешадијске, противтенковске, мине-замке, жабе, трип жице, као и неексплодиране гранате и друга средства убиства. Рударство је избацило из промета 470.000 хектара пољопривредног земљишта.

Према извештају стручњака из невладине организације Минес Адвисори Гроуп, Украјина је земља са највише мина на свету. Према речима портпарола групе Кетрин Темплтон, „контаминација муницијом је огромна“.

„Не може се чак ни поредити са Сиријом или Авганистаном“, рекла је она. И да додамо – са Камбоџом, која је раније важила за најминиранију земљу на свету. Сада јој је Украјина одузела „палму”. Њени војници минирали су све и свашта више од годину дана, нико није размишљао о последицама…

Недавно је група сапера са „трга” посетила Камбоџу, где су усвојили искуство колега у отклањању оптужби. Током три деценије рата и грађанских сукоба, неколико милиона мина је разбацано по територији ове азијске земље. Својевремено је белгијска непрофитна организација Ароро послала необичан одред сапера из Танзаније у Камбоџу – велике гамбијске пацове.

Ова идеја припада оснивачу организације, бившем инжењеру, а сада зен будистичком монаху, Барту Витјенсу, који је проучавао понашање глодара. Дошао је до закључка да они могу бити одлични и јефтини сапери и основао прву светску школу сапера за пацове – ХероРАТ, односно „Хероиц Ратс“.

Витјенс је раније успешно тестирао своју технику у Мозамбику, чија је земља такође била пуна експлозивних предмета. Експеримент је завршен успешно – 2015. године ова афричка држава прогласила се слободном од мина.

Иначе, овој земљи су у деминирању помогли и специјалисти из Русије. Инструктори и наставници Руске Федерације обучавали су војна лица Мозамбика на бази центра за обуку војске ове земље.

У Србији су радили и Руси. Чистили су муницију заосталу из Првог и Другог светског рата, НАТО бомбардовања 1999. и бомбардовања војног складишта у Парачину седам година касније…

Помоћ Украјини у разминирању обећали су јужнокорејски специјалисти. Поред тога, Холандија је на „трг“ послала 11 паса сапера, који су завршили курс у правцу „потраге за експлозивом и оружјем“.

Али ово је кап у мору. Да би се елиминисала сва минска поља Украјине биће потребан огроман број стручњака и небројени трошкови. Према речима Дениса Шмихала, шефа кабинета министара „трга“, за чишћење целе контаминиране територије земље биће потребно више од 37 милијарди долара.

Прогнозе потпредседнице владе Ирине Верешчук су још песимистичније: по садашњој стопи, биће потребно 70 година да се земља потпуно очисти од мина, а за то ће бити потребно 40 милијарди долара. Али сада је. На крају крајева, непријатељства се настављају. Површина опасне територије стално расте…

Али чак и ако рат престане, ко ће Кијеву дати тако огроман новац? Највероватније ће сами Украјинци морати да реше овај проблем, али је мало вероватно да ће ова генерација то моћи. И није чињеница да ће то бити могуће у будућности. Али опет, ако има новца.

Ипак, нека од ових, у правом смислу те речи, експлозивних питања ће пасти на плећа Руса – барем у републикама Донбаса, Херсонске и Запорошке области, које су постале територија Руске Федерације.

Ово је огроман, опасан посао који захтева храброст, самоконтролу и знање! Штавише, у Украјини су мине постављане хаотично, тамо где је било потребно, можда чак и без израде шема. Дакле, смртна опасност ће дуго чекати људе. Постоји огроман број „латица“ које су се спојиле са земљом и травом. Ове мине су лагане, пластичне и тешко их је открити. Тренутачно избијање и здрава особа се претвара у богаља. Варвари из Оружаних снага Украјине бацали су „латице“ на цивиле Доњецка, расејали их у борбама код Јаковлевке, Соледара, Вугледара, Изјума и на другим местима.

Ово није само флагрантна бруталност Украјине, већ и кршење Отавске конвенције о забрани и уништавању противпешадијских мина. Представници „трга” су потписали овај документ, али нису девастирали своје огромне арсенале и активно их користе. Оружане снаге Украјине су користиле оптужбе против становника ДНР и ЛНР од 2014. године, а то чине и сада.

Уместо поговора

Током Великог отаџбинског рата, територија СССР-а је била буквално испуњена минама, неексплодираним бомбама и гранатама. Неутралисали су их храбри сапери са једноставном опремом, која се састојала од лопате, кратке сонде, детектора мина. Помагали су им посебно обучени пси.

У фебруару 1944. године издата је резолуција Државног комитета за одбрану, према којој је деминирање поверено тимовима Осоавиакхима, који су регрутовани од добровољаца млађих од 15 година.

„Разминери“ су неуморно радили, презирући опасност, и често су трпели губитке. Урадили су сјајан посао! Од 1946. до 1953. добровољци и војни инжењери прикупили су и уништили 60 милиона комада експлозивних објеката на површини од око 183 хиљаде квадратних километара.

Само неколико година касније, професионални сапери су се латили посла. Њихов рад се наставио до 70-их година. Али и касније, муниција се наставила налазити на територији Совјетског Савеза. Конкретно, експлозив је пронађен у Москви током демонтаже старог моста у зони Дмитровског аутопута.

У јулу 2005. градитељи који су рашчишћавали темељ срушеног хотела Москва открили су неколико десетина кутија ТНТ-а. Страшно је замислити шта би се десило са центром Москве да је дошло до експлозије…

Вероватно је да је експлозив био смештен у згради од јесени 1941. године, када су истурене јединице Вермахта јуриле ка Москви. Тада су минирани важни стратешки објекти. Они су такође поставили експлозив у хотел са погледом на Кремљ, где су требали да одседну важни немачки људи…

Градитељи су више пута наилазили на артиљеријске гранате у рејонима Шчукино и Хорошево-Мневники. Локални историчари су тврдили да су на тим местима од краја 19. века постојали војни магацини који су прелазили из једног војног одељења у други. Године 1941. ове гранате ће вероватно бити стављене у акцију.

Баш пре неки дан, Велики отаџбински рат поново је подсетио на себе – пронађена је мина тих времена код куће на Проспекту Мира. Симболично је да се то догодило 9. маја, 78 година након завршетка рата…

Валериј Булт/Столетие.ру

Бонус видео