“ДА ЛИ ЗНАТЕ ДА ЈЕ ТОМ ДЕТЕТУ БИЛА НЕОПХОДНА ПОМОЋ?” Мајка девојчице убијене у “Рибникару” обратила се родитељима дечака убице

Нина Боровић Kобиљски, мајка девојчице девојчице убијене у масакру у Основној школи “Владислав Рибникар” на Врачару, обратила се родитељима дечака убице (13).

Њену потресну поруку, коју је објавила на друштвеним мрежама, преносимо у целости.

“Родитељима нелеченог дечака

….ако нас икада будете тражили и пожелели да кажете: “Молим вас опростите, нисмо знали боље и много нам је жао…”

Знате, ми више у овоземаљску правду не верујемо… Али се трудимо да наставимо да верујемо у људскост и у истину… Верујем да вам је добро позната чињеница да је наше одељење ВИИ/2 било једно изузетно одељење, не зато сто је било састављено од одличних ђака, већ зато сто су то била добра деца и добри пријатељи једни другима. Они су у школу одлазили насмејани и враћали се задовољни.

Сећате се да су нам деца ишла заједно на језички камп у Француску… Па добијали смо њихове видео снимке како певају поред камина, играју се на тематским вечерима и иду на излете… Знате и да су се сви заједно картали и смејали у собама до касно у ноћ. Kако не бисте знали, када сте пуни захвалности звали разредног старешину и захваљивали се што вам је син тако лепо прихваћен од стране другара у новом одељењу у које сте изабрали да га пребаците. Било им је прелепо, али им је истовремено било чудно зашто једно дете свих седам дана спава склупчано на фотељи, уместо у кревету, иако му је на располагању цела двокреветна соба?! Да ли знате да је том детету била неопходна помоћ и вас родитеља и стручних лица? Трагедија која нас је задесила је толико страшна, болна и непојмљива, да се свакодневно боримо за удах. Мисли које ће нас доживотно морити су: Зашто му нисте помогли?! Зашто сте га обучавали у стрељани и код њега развијали и гајили тако језиве вештине пуцања и убијања, док смо ми насу децу водили на часове уметности и спорта?!

Ако нисте били свесни своје улоге у незапамћеној трагедији од 3. маја 2023. године, онда бисте се морали освестити и схватити да се нажалост овде суочавамо са трагедијом након трагедије која поприма светске размере. Јасно нам је да јавно мњење тражи неки смисао – разлог са циљем да се овакав злочин на неки начин образложи и схвати како је до њега дошло? Да се разумемо, вршњачко насиље је круцијална тема данашњег доба којој се мора посветити највећа пажња и брига како би се оно зауставило. Али се у овој трагедији оно није десило нити бисте смели поново да се обмањујете и кријете иза неистине. Извињавам се, десило се на најпогубнији могући начин али од стране вашег детета према нашој деци.

Да ли сте свесни чињенице да преживели и рањени добијају животне претње из целог света јер ће “неко завршити оно што је започето”, у болесном убеђењу о задовољењу правде за “малтретираног” дечака.

Ви добро знате да су га деца ВИИ/2 наивно прихватила, пружила му руку пријатељства и то је све што су њихова златна срца могла да ураде… Све друго је било на вама који сте за њега одговорни и стручним службама које су морале да задрже објективност онда када наступи родитељска слабост.

Знате, 21. век је нажалост век без срама…. Не би требало да је у овом веку била срамота потражити сву стручну расположиву помоћ данашњице. Kада вас опет буду питали, размислите хоћете ли поновити: “Нисам крив” или ћете макар рећи: “Погрешили смо нисмо знали боље…” Тада можда нисте знали, али је сада болна истина иза свих нас и требало би да можете боље…макар да кажете: “Опростите, много нам је жао, ваша деца ни за шта нису крива!”

Овде није у питању само лична трагедија, већ колективна трагедија једног друштва јер су страдала изузетна деца која су била на правом путу да постану сјајни људи и који су са несуђеним сопственим породицама требала да буду залог овом друштву.

И даље се молимо за спасење ваших дуса, али без признања, нема ни покајања.”

БОНУС ВИДЕО: