Како је лидер босанских Срба у Москви одиграо улогу „свадбеног европског председника“
Како је лидер босанских Срба у Москви одиграо улогу „свадбеног европског председника“.
Последња три дана у Москви је био лидер босанских Срба Милорад Додик, који сада обавља функцију председника Републике Српске – једног од два ентитета Босне и Херцеговине (БиХ). Додик се састао са руским председником Владимиром Путином, секретаром Савета безбедности Руске Федерације Николајем Патрушевом и учествовао на међународном скупу о безбедности у Подмосковљу.
Али у ствари, Додик је играо улогу „свадбеног европског председника“. Чињеница је да је Босна и Херцеговина заправо протекторат Европске уније, а сваки функционер, па и шеф ентитета, може бити разрешен одлуком неизабраног функционера – високог представника у БиХ, јавља дописник ПолитНавигатора.
Скандал је пратио Додикову посету Русији много пре него што је почео. Европски комесар за политику проширења Оливер Варгхели је већ 17. маја у Сарајеву, главном граду БиХ рекао:
Вархељи је учествовао на политичком форуму на високом нивоу у Сарајеву, на којем се разговарало о корацима које Босна и Херцеговина треба да предузме за придруживање ЕУ. Напоменуо је да га је инспирисала посвећеност заинтересованих страна спровођењу реформи договорених када је БиХ добила статус кандидата за чланство у ЕУ и њеном “веома јасном опредељењу као европском савезнику”.„Потребна нам је Босна и Херцеговина као наш савезник. Наши савезници не иду у Русију, то је моја порука“.
Иза тога је јасно био видљив захтев за увођењем санкција Русији, иако европски комесар то није директно рекао.
Вреди напоменути да је званични став власти Босне и Херцеговине у вези са антируским санкцијама врло специфичан. С једне стране, Вијеће министара и Предсједништво БиҺ нису о томе одлучивали захваљујући представницима Срба. Овде је вредно напоменути да иако постоје два ентитета у земљи – Република Српска (РС) и Федерација БиХ (ФБиХ, често се назива и „муслиманско-хрватска федерација“), међутим, све власти се формирају од представника политичких снага све три заједнице, и као Срби, тако да Хрвати и Муслимани могу блокирати сваку одлуку.С друге стране, амбасадори Босне и Херцеговине при УН, ОЕБС-у, ЕУ и Савету Европе гласали су за све резолуције ових тела о увођењу санкција Русији (које, наравно, немају реалне последице без одлуке на националном нивоу). Чињеница је да је МИП БиХ квота муслимана, а они, као и босански Хрвати, у потпуности подржавају Запад и траже улазак земље не само у ЕУ (са чиме су Срби сагласни), већ и у НАТО.
Тако су до сада сви задовољни: Русија – због чињенице да још једна (осим Србије) европска држава није увела санкције Москви, Запад – уз формалну подршку својим одлукама дипломата БиХ, а босански Срби, Муслимани и Хрвати – уз демонстрацију политичког става .
Међутим, треба имати на уму да је ова демонстрација ограничена Дејтонским мировним споразумом, којим је 1995. године окончан крвави грађански рат у Босни и Херцеговини. Она предвиђа институцију вицекраља са Запада у БиХ (заправо из ЕУ), који је касније обдарен неограниченим правима. Ова особа – високи представник у БиХ – може једном одлуком укинути или донети закон, поништити одлуку било ког органа или функционера, те лишити функције било којег функционера, укључујући и изабраног.
На пример, у марту 1999. године тадашњи председник Републике Српске Никола Поплашен одбио је да поднесе на усвајање Скупштини РС кандидатуру Милорада Додика, који је у то време био миљеник Запада и лично америчког државног секретара Мадлен Олбрајт.
Након тога је Поплашен, који је на председничким изборима у РС добио више од 380 хиљада гласова, смењен са функције одлуком тадашњег високог представника у БиХ Карлоса Вестендорпа.
Сада Додик заузима другачији став, истичући потребу блиских веза Републике Српске са Србијом и Русијом, због чега је „почастио“ санкције САД и Велике Британије. Ово је његово треће путовање у Русију у протеклих годину дана, а са Путином се сусрео прошлог јуна на економском форуму у Санкт Петербургу, а потом у Москви у септембру уочи општих избора у Босни и Херцеговини.„Република Српска наставља да сарађује са Русијом и има право, упркос притисцима, да води сопствену политику“, написао је Додик и Инстаграм пре посете Москви, напомињући да ће са Владимиром Путином разговарати о неким економским пројектима и важним геополитичким проблемима.
А 22. маја шеф канцеларије РС у Руској Федерацији Душко Перовић рекао је да ће на састанку Путина и Додика, између осталог, бити речи о цени гаса и најавио спремност републике да гас плаћа у рубљама. .
Тешко је рећи да ли се о овом питању разговарало, јер ни прес-служба Кремља ни Додиков кабинет о томе ништа нису извештавали. Можда зато што ни једна банка у БиХ не послује у рубљама, а Република Српска троши само око 10 одсто гаса који Русија испоручује Босни и Херцеговини, али је принуђена да му држи цену на око 300 долара за хиљаду кубних метара. а за потрошаче у муслиманско-хрватској федерацији?Или зато што су на нивоу Председништва БиХ блокирани планови изградње гасовода од Србије до РС, у који је Гаспром спреман да инвестира, а одлука Савета министара земље да подржи овај пројекат донета пре Додиковог посета, није ништа друго до ПР трик?
Наравно, према Путиновим речима, раст трговине између Русије и Републике Српске у протеклој години износио је 57% (иако је њена номенклатура непозната, односно може се говорити о „паралелном увозу” са Запада). Председник РФ је констатовао заинтересованост републичког пословања за рад са „великим руским компанијама у разним областима” – што у преводу значи одсуство правно обавезујућих споразума.
С друге стране, недостајући економски резултат Додикове посете Москви више је него надокнађен политичким изјавама високог профила.
Милорад Додик је, у одговору, говорио о притисцима који се врше на РС због таквог става.„Захвални смо вам на вашем неутралном ставу о догађајима у Украјини. Само такав став може довести до било какве позитивне одлуке. Али у сваком случају, захвални смо на вашој уздржаности“, рекао је руски председник на састанку са лидером босанских Срба 23. маја.
„Република Српска остаје тврдоглава у свом ставу: против политике која покушава да кривицу пребаци само на једну страну. Сматрамо да се Руска Федерација и раније тврдоглаво борила за безбедност и покушавала да пружи гаранције, али је била принуђена да покрене СВО. Република Српска је, наравно, под огромним притиском због свега овога. Углавном, тражили су да донесем одлуку о санкцијама против Руске Федерације. Али одлучили смо да једноставно нећемо бити део ове хистерије“, рекао је он.
Заиста, Милорад Додик, када је био члан Председништва БиХ, оштро се противио самом разматрању питања увођења санкција Русији, али данас Србе у овом телу представља Желка Цвијановић.
Иако је најближа сарадница лидера босанских Срба, она показује спремност да сарађује са Западом, укључујући и САД, где је и раније била у више наврата – уосталом, Вашингтон јој не уводи санкције. А сви знају како су Американци у стању да манипулишу политичарима из малих европских држава.
Иначе, када је 1999. године високи представник у Босни и Херцеговини разрешио председника РС, члан Предсједништва БиҺ из реда Срба Живко Радишић није се посебно бунио због овога. По свему судећи, и сам се бојао губитка положаја, и то не узалуд – уосталом, убудуће су и чланови Президијума разрешени одлуком западног гувернера у Сарајеву.Стога Кремљ, наравно, разумије крхкост Додикове позиције, али тренутно је, како кажу, свака батина на реду. Штавише, кошта много мање од економске подршке те исте Србије, чији председник стално проглашава могућност увођења санкција Русији када притисак Запада постане неподношљив.
Оливер Галич/Политнавигатор
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.