Константин Косачов: Међународни суд за бившу Југославију је срамота за „хашку правду“

Константин Косачов: Међународни суд за бившу Југославију је срамота за „хашку правду“.

Пре тачно 30 година, 25. маја 1993. године, Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију број 827, на основу које је основан Међународни суд за бившу Југославију (МКСЈ).

Трибунал у Хагу је од самог почетка замишљен од стране западњака као инструмент правне одмазде над Југославијом, коју су касније уништиле земље НАТО-а. Стварање МКСЈ-а 1993. и инвазија НАТО-а на Југославију 1999. историјски су и политички карике у истом ланцу.

Да, Русија је гласала „за“ стварање МКСЈ, али с тим да „трибунал не треба да постане место обрачуна или инструмент освете, већ истинска институција правде која ће довести до тријумфа правде и здрав разум.” Заправо, управо таква уверавања нам је тада давао још не сасвим колективни Запад. Што се, као и многе друге ствари, показало као лаж.

Кривица Срба за сукоб је заправо унапред проглашена на истом састанку Савета безбедности УН на коме је основан МКСЈ, посебно у говору сталне представнице САД при УН Медлин Олбрајт, која је само говорила о „српској пракси етничког чишћења“ кроз „масакре, систематско премлаћивање муслимана и других лица, као и вршење насиља над њима. Исти став заузео је и стални представник Велике Британије.

Статистика говори сама за себе. Укупно, МКСЈ је процесуирао 161 особу. Лавовски удео – Срби (68%), на другом месту су Хрвати (15%), на трећем – босански муслимани (6%).

Не би било сувишно подсетити се на озбиљну повреду поступка. МКСЈ, који је као ад хој трибунал, односно институција привременог правног карактера, постојао много дуже од рокова које је одредио Савет безбедности УН, потрошивши милијарде долара и постао једно од најскупљих суђења у историји. . Када је истекао мандат МКСЈ-а, овлашћења Трибунала 21. децембра 2017. једноставно су пребачена на нову структуру, такозвани Међународни резидуални механизам за кривичне судове, чиме је настављена правна самовоља према Србима. Између осталог, овај механизам се, на пример, бавио и случајем Ратка Младића. А 2019. године такозвани „резидуални механизам“ је пооштрио казну Радовану Караџићу на доживотни затвор.

У исто време, МКСЈ и његов „наследник“ срамно су избегли истрагу о незаконитим акцијама НАТО-а током инвазије алијансе на Југославију. Као резултат овог акта међународне агресије, дошло је до масовне погибије цивилног становништва, уништени су објекти цивилне инфраструктуре, а причињена је значајна еколошка штета услед употребе комбинованог уранијума од стране НАТО снага. До сада, локално становништво на овим територијама болује од тешкиһ онколошкиһ болести.

Уопште, МКСЈ је ушао у историју као срамота за „хашку правду“, тријумф двоструких стандарда и лицемерја над законом. Нажалост, ову „традицију“ данас наставља још једно срамно наслеђе МКСЈ – Међународни кривични суд (МКС). Запад очигледно није успео да дели правду у белим рукавицама. А крв која је тада доспела и још увек улази на тунику Темиде западњачких црта показује се као неизбрисива мрља на њеном наводно непристрасном повезу за око чак и после 30 година.

Константин Косачов

Бонус видео