Руски медији: “Србију наде” однели киша и сузавац

Руски медији: “Србију наде” однели киша и сузавац.

У петак, 26. маја, у Србији су се десила два важна догађаја. Прво, у Београду је председник Александар Вучић организовао велики митинг своје подршке. Друго, на северу Косова, Албанци су заузели последње три административне зграде које су још увек биле под српском контролом .

Истовремено, митинг је одржан по јакој киши, што је нагло смањило број његових учесника, а једина реакција на коначни губитак севера Косова била је довођење српске војске у стање приправности , јавља дописник ПолитНавигатора. .

Митинг код зграде Скупштине (парламента) Србије Александар Вучић најавио је пре неколико недеља – као ” највећи у модерној историји земље “. Ипак, планове је кориговала виша сила – јака киша.

Вероватноћа да ће падати киша, која ће гарантовано покварити „највећи српски митинг”, била је изузетно велика, јер последњих недеља на Балкану влада кишовито време. Међутим, Вучић је одлучио да то изведе, уз огроман ризик – и није имао среће . Обилна киша са грмљавином избила је у пуној снази одмах након почетка митинга, испративши значајан део његових учесника у бекство.

И под оваквим условима, све заиста компетентне идеје Вучићевиһ пи-араца пале су у воду . Назив акције – “Србија наде” – био је у најбољем случају нејасан. Говор на митингу лидера српскиһ заједница Босне и Херцеговине и Црне Горе – Милорада Додика и Милана Кнежевића – није постао демонстрација јединства „српског света“ под вођством председника Србије. А чак је и говор мађарског шефа дипломатије Петера Сијарта (на српском!) само подсетио да Европска унија и осталиһ 26 чланица ЕУ, најблаже речено, не подржавају политику српског лидера.

Вреди напоменути да је 26. маја у Београду ујутру неколико пута падала киша, грмљавина, али се организатори нису потрудили да људима обезбеде кишобране или пластичне пелерине . То, по свему судећи, није било уврштено у буџет акције, који је био веома солидан.

Превоз учесника се показао као други тренутак који је надлежнима покварио „слику”. То су углавном били државни службеници, комуналци и обични вредни радници, људи старији или средњих година. Уморни на путу, са заставама и транспарентима, прерано су завршили у престоници, неколико сати пре митинга. Пут, као и стајање, исцрпљује ништа мање од физичког рада, којег ови људи имају у изобиљу. А многи су са собом носили и заставе и транспаренте. Тако се Вучићева акција испоставила да није била нимало весела поворка,као што је био митинг прозападне опозиције 19. маја.

Учесници провладиног митинга били су уморни не само физички. У многим очима очитао се умор од животних недаћа, а учешће на манифестацији био је покушај подршке лидеру који им обећава да неће бити нових шокова. Дакле, подршка Вучићу од стране учесника митинга је била искрена, многи су му пришли као „контрамитингу” против поменуте акције опозиције 19. маја, убеђени да су окупљени под заставом опозиције  издајници плаћени од стране Запада.

Међутим, митинг 26. маја у Београду је за Вучића био неуспешан, не само због временских прилика или мањег броја учесника него на маршу опозиције (провладини медији су писали око 200, па чак и 250 һиљада људи окупило се, али у ствари , нешто више од 100 хиљада слушало је Вучићев говор). Чињеница је да су управо на данашњи дан власти самопроглашене „Републике Косово“ успоставиле контролу над последње три заједнице на северу Косова и Метохије, које су још увек имале трагове припадности Србији на овим просторима.

Специјалци „косовске полиције” опколили су управне зграде у српским општинама Зубин Поток, Звечан и Лепосавић, након чега су ратерали локалне Србе шок-бомбама, сузавцем и пендрецима. Они су покушали да спрече пренос власти у општинама на албанске градоначелнике, за које је на недавним „изборима” гласало нешто више од 3 одсто становништва севера Косова и Метохије. Барикаде које су подигли Срби у Лепосавићу одмах су срушене тешком техником.

Због тога су узурпиране административне зграде у све три општине, међу њима су и нови „градоначелници“, који су пре свега променили заставе Србије у симболе „Републике Косово“. Акције власти у Приштини де факто је подржала војска из НАТО „мировног“ контингента у региону. Једини одговор Београда на инцидент био је довођење војске у стање високе приправности – на шта ни Запад ни Приштина нису ни реаговали, пошто се исто десило након сличног заузимања зграде општине у Косовској Митровици од стране Албанаца.

Александар Вучић је на митингу испред Скупштине рекао да ће одмах потом бити одржана седница Савета за националну безбедност Србије.

„Нећемо дозволити нову Крајину [ етничко чишћење Срба у Хрватској ] и нове прогоне [Срба на Косову]“, рекао је он.

Истина, сутрадан је секретар овог Савета, шеф српског МИП-а Ивица Дачић, извињавајући се изјавио да је председник Србије прогласио повећану борбену готовост војске „не зато што се спрема за интервенцију, већ  како би били спремни за све сценарије “.

 

Али Александар Вучић за сада спроводи сценарио пребацивања одговорности за катастрофу на Косову на своје потчињене и жели да се позиционира као нестраначки национални лидер.

Тако је на митингу истакао да је циљ страних обавештајних служби и неидеолошке елите „ рушење Српске напредне странке као политичког темеља Србије “, након чега је потврдио да подноси оставку на функцију. лидера ове странке (27. маја функцију преузео цивилни министар одбране Србије Милош Вучевић, политичар апсолутно зависан од Вучића).

Истовремено, председник Србије планира да 28. јуна, на Видовдан (народни празник Срба, годишњица пораза њихове војске од Турака на Косову 1389. године –.), објави стварање „ Покрет за народ и државу “ заснован на СНС-у, на чијем ће челу он сам и бити.

Питање је само колико ће Вучићева позиција бити чврста за месец дана. Уосталом, један од говорника прозападне опозиције у Србији, адвокат Чедомир Стојковић, на Твитеру је јасно описао митинг опозиције планиран за 27. мај: „ А сада – МАЈДАН! „.

Оливер Галич/Политнавигатор

Бонус видео