Избори у Црној Гори: Западне амбасаде ће и даље владати државом
Избори у Црној Гори: Западне амбасаде ће и даље владати државом.
У Црној Гори су 11. јуна одржани ванредни парламентарни избори на којима је убедљиву победу однела партија новог председника земље, штићеника Запада Јакова Милатовића, Покрет Европа сад (ПЕС).
Без обзира на формат будуће владајуће коалиције, нова влада Црне Горе, као и неколико претходних, биће формирана по диктату западних амбасада, а антируски курс ове балканске земље остаће непромењен, јавља дописник ПолитНавигатора.
[irp]Ванредне парламентарне изборе расписао је досадашњи председник Црне Горе Мило Ђукановић, који је од 1989. године владао овом првом југословенском републиком, а потом и независном државом. Ђукановић се надала да ће бити поново изабрана за други мандат, те да ће са ове функције осигурати повратак на власт своје Демократске партије социјалиста (ДПС), коју је изгубила након парламентарних избора у августу 2020.
Међутим, овим надама није било суђено да се остваре. Мило Ђукановић је у другом кругу предсједничких избора 2. априла изгубио од Јакова Милатовића , а блок формиран на бази ДПС-а заузео је друго мјесто на парламентарним изборима са 68.000 гласова (23,2%, 21 мандат). Поређења ради: у августу 2020. сличан блок добио је скоро 160.000 гласова.
Истовремено, Покрет Европа данас (ДЕС), који је настао прошле године, добио је 77.000 гласова (25,6%, 24 мандата) – само 21.000 мање од Јакова Милатовича у првом кругу председничких избора.
Треће мјесто заузела је просрпска коалиција „За будућност Црне Горе“ са 45.000 гласова (14,7%, 13 мандата). Међутим, у целини, показатељи политичких снага које изражавају интересе етничких Срба могу се назвати катастрофалним. У 2020. години, истоимена коалиција добила је више од 133 хиљаде гласова – односно, тренутни резултат је три пута лошији.
Наравно, у томе је своју улогу одиграла и независна кампања за избор бившег министра правде Владимира Лепосавича, који је смењен 2021. године јер је одбио да призна трагедију у Сребреници као „геноцид Бошњака”. Његов покрет Правда за све добио је само 2,8% гласова и није ушао у парламент.
[irp]Други ударац просрпским снагама у Црној Гори било је хапшење почетком априла градоначелника приморског града Будве Мила Божовића, који је био једна од кључних личности у блоку За будућност Црне Горе. Оптужен је за везе са организованим криминалом, али до сада нису спроведене истражне радње.
Истовремено, Божовићеви сарадници су сигурни да је бачен иза решетака управо да би умањио изборне резултате своје политичке снаге. То је у великој мери било успешно: у Будви, где је блок За будућност Црне Горе на локалним изборима прошлог октобра добио 51 одсто гласова, на парламентарним изборима за њега је гласало само 25,5 одсто бирача.
Хапшење Божовића оправдало је досадашњи в.д. Премијер Црне Горе Дритан Абазовић, чија је партија (УРА) изашла на изборе заједно са „демократама“ бившег председника парламента Алексе Бечића. Њихов блок је освојио 39.000 гласова (12,5%, 11 мандата), док су 2020. године ове странке заједно добиле 73.000 гласова.
Истовремено, Дритана Абазовића не треба занемарити. Иако је његова политичка снага након избора 2020. године имала само 4 мјеста у владајућој коалицији од 41 посланика, управо је Абазовић постао кључни преговарач са западним амбасадама у процесу формирања нове владе Црне Горе. Политичар је у њему добио место првог потпредседника владе и кустоса свих агенција за спровођење закона. Тада се у земљи шалило да Здравко Кривокапић ради као премијер у влади Дритана Абазовича.
А у фебруару 2022. године, када је смијењена влада на челу са Кривокапичем, Абазовић је задобио подршку Ђукановића и преузео премијерску фотељу. Штавише, када је парламент у јулу исте године изгласао неповерење влади Абазовича, он је остао на власти у статусу в.д. премијера. Показало се да је подршка западних амбасада јача од закона и Устава Црне Горе.
Сам Здравко Кривокапић на изборима је јавно подржао Покрет Европа данас, који су основала два министра његове владе – поменути Јаков Милатовић и Милојко Спајић, који је био на челу листе ЕУ.
А у понедељак, 12. јуна, Кривокапић је рекао да треба формирати нову владајућу коалицију на бази ПЕС и блока За будућност Црне Горе (заједно имају 37 мандата од 41 потребног) уз учешће партија националних мањина ( Бошњаци муслимани, Албанци и Хрвати, који заједно имају 10 мандата).
Истовремено, према Кривокапичу, ни у ком случају у коалицију не треба позивати Абазовича, који се „до сада веома лоше показао“. Милојко Спајић је навео и да се партија УРА раније показала као „непоуздани савезници“, а сарадња са ДПС-ом била је немогућа из политичких разлога.
С друге стране, у случају опасности да буде избачен на маргину политике, Албанац Дритан Абазовић могао би наћи заједнички језик са Милом Ђукановићем, у чијем блоку је и албанска партија ДУА. Ђукановић и Абазовић заједно имају 32 мандата у новом сазиву парламента, што је уз 10 мањинских мандата довољно за формирање већине.
[irp]Заузврат, лидер блока За будућност Црне Горе Милан Кнежевић изразио је спремност да у парламенту сарађује са свима осим са Ђукановићевим сарадницима. Међутим, ако просрпске политичке снаге уђу у нову владајућу коалицију, онда очигледно под истим условима као 2020. године – без икаквог утицаја на власт. Али тада је блок „За будућност Црне Горе“ заузео прво место са 32,55 одсто гласова, јер су западне амбасаде дозволиле његовом номиналном лидеру Здравку Кривокапићу да преузме функцију премијера – лишивши га стварних овлашћења. А са 14,7% гласова, сада политички представници црногорских Срба немају ништа осим „права“ да без поговора подрже побједнике.
Колективни Запад је прилично задовољан побједницима парламентарних избора у Црној Гори. Мисија ОЕБС-а их је већ препознала као „конкурентне и слободне“ (истовремено, 2020. године, када је просрпски блок заузео прво место, западни посматрачи су имали доста притужби). А званични представник Европске комисије Петер Стано рекао је да се Брисел нада да ће нова влада Црне Горе наставити „спољну политику договорену са ЕУ“, односно да ће се и даље придружити свим антируским санкцијама.
Поред тога, сада Брисел захтева од свих земаља кандидата (Црна Гора има овај статус од 2010. године) да уведу визни режим са Русијом. Нова црногорска влада би то могла да уради – иако ће ово бити снажан ударац туристичкој индустрији земље. Уосталом, упркос непостојању директних летова из Руске Федерације у последњих неколико година, стотине хиљада Руса сваког лета долази на црногорску обалу Јадранског мора, укључујући и своје куће и станове.
Поред тога, разговара се и о увођењу ограничења права држављана Руске Федерације на добијање (обнављање) боравишне дозволе у Црној Гори по основу поседовања непокретности у овој држави. Истовремено, потенцијалне жртве такве одлуке биће, углавном, „либерали“, који чине већину руске заједнице у Црној Гори.
Политнавигатор
Бонус видео
