“Са 12 година, 12.јуна прогнали су ме у колони са мог Косова и Метохије”

На данашњи дан, пре 24 године, око 250.000 срба је током јуна месеца 1999. године било присиљено да напусти своје домове на Косову и Метохији и одлазећи у колони са војском и полицијом остави своје детињство, одрастање, пријатеље, успомене, живот.

Ја сам имао 12 година када сам 12. јуна 1999. године био присиљен да заједно са својом породицом и суграђанима са територије Косова и Метохије напустим свој родни Обилћ и тога дана када смо одлазили у колони са војском и полицијом, обећао сам да ћу се вратити и дао завет да ћу га увек чувати и бранити на миран и достојанствен начин. Од тога дана свима нама су се животи променили, а нисмо ни били свесни колико храбрости и снаге смо понели са собом у ту колону. Започели смо неки нови живот, стичући нове пријатеље, упознајући неко другачије, ново окружење. Тако сам завршио основну школу, 15 Београдску гимназију, Рачунарски факултет, потом мастер на Полицијској академији поносно, са својом породицом кренуо у неки нови живот где нисмо смели да поклекнемо.

Данас, сећајући се тог тешког времена, морамо се сетити и колико су важни мир, дијалог, одржавање стабилности, као и нада коју уливамо будућим генерацијама да неће морати да пролазе кроз исту патњу и да ће одрастати у миру.

И баш из тог разлога, налазимо се код споменика Милици Ракић, позивајући на мир и у то име данас полажемо цвеће на спменик девојчице која је тада имала три године, убијене у Нато агресији, када је исти тај Нато помогао терористичкој ОВК у етничком чишцењу Срба са Косова и Метохије, што је довело до чињенице да је наш повратак немогућ.

Срби повратници се суочавају чак и са бруталним физичким нападима па се тако прави амбијент да се Срби више никада не врате.

Дајемо пуну подршку остатку нашег народа на Косовуни Метохији да опстане на својим вековним огњиштима.

Нека храброст и отпорност нашег народа на Косову и Метохији буду инспирација и мотив свима нама, позицији и опозицији, да се у име наше свете земље, нашег Косова и Метохије, ујединимо под истом заставом, под српском заставом, истом оном под којом смо ратовали када је требало и истрајемо у овој борби.

Захвалио бих се држави Србији на упорности и истрајности у борби да одржи мир и стабилност и посебну захвалност бих упутио свима који ће заједно са нама учинити да ова прича, која представља новију историју српског народа, остане трајни подсетник на снагу српског народа и заједништва.

Живела Србија!

Потпредседник Удружења Срба Косова и Метохије, Марко Мартиновић