Криза тресе ИТ сектор, откази стигли и у Србију

0
програмери, информациони

EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Криза тресе ИТ сектор, откази стигли и у Србију.

Након што су светски гиганти отпустили на хиљаде запослених, откази и на домаћем тржишту. Отпуштања у компанијама са успешним пословањем и добрим условима рада нарушава убеђење да је посао у ИТ сектору сигуран и загарантован.
Ситуација у Украјини, ковид, вештачка интелигенција, проблеми у Силицијумској долини – допринели су да се потражња за програмерима преполови.
Прочитајте још:  Украјина: Српски медији се хвале да смо им честитали Дан државности
Да ће више од 170 запослених остати без пројекта, у тренутку док запошљавају нове раднике, у једној познатој ИТ компанији у Београду нису могли ни да сањају. Када су им, услед краха крипто-тржишта прошле године, два највећа клијента отказала сарадњу – одлучили су да не деле отказе и да колеге остану на платном списку – док се, као и обично, не појави нови клијент.

„Полако је пролазио месец за месецом. Онда су, како је такав крипто-креш пратио дешавања у Русији, у Украјини, тако је и целу глобалну ситуацију, економску кризу пратило то да пуно клијената крене да реже трошкове. Упркос свему томе, ми смо наставили да се опорављамо, али то није било довољно брзо колико смо тад изгубили та два месеца и колико смо после спорадично изгубили још неке клијенте“, каже оснивач компаније „Квантокс технолоџи“ Вук Поповић.

Прочитајте још:  Проф. др Драгослав Словић: Улагања од 17 милијарди кажу: Србија је власник Косова!
Посао је на крају у тој фирми изгубило осамдесетак људи. У још једној великој компанији недавно је отпуштено 200 радника – због рационализације трошкова. Ништа изненађујуће за оне који прате глобално ИТ тржиште, на којем су откази почели масовно да се деле од краја прошле године. Само у јануару, отпуштено је више од 100.000 људи. Један од разлога су, кажу економисти, велико запошљавање током пандемије када су многи отпочели дигитализацију.
„Друга ствар је била такође и велики пад каматних стопа као последица монетарне политике централних банака које су да би спречиле пад привреде у рецесију преплавиле финансијско тржиште са великом количином јефтиног или готово бесплатног новца. У неким тренуцима су каматне стопе биле близу нуле и у Северној Америци и у Европи. Зато су могли врло лако и јефтино да се задуже, да тај новац искористе за ширење свог пословања, а сада се налазе у тренутку када су каматне стопе високе, зато је пала цена њихових акција и њима је сад теже и скупље да се задужују“, објашњава економиста и директор „Либека“ Михајло Гајић, пише РТС.
Прочитајте још:  Настављене блокаде путева у Србији
Зато се одустаје и од ширења пословања, што у Србији посебно погађа „outsourcing“ компаније – оне које не извозе свој производ већ раде за клијенте из иностранства. A ти клијенти неке мање захтевне послове сада поверавају четботовима.

„Цела ова ситуација се одразила и на огласе и запошљавање у ИТ сектору, оно што ми као званичне податке имамо јесте да је сад чак у првом кварталу било 50 одсто мање послова у односу на исти период претходне године. Највише се траже ајтијевци са средњим нивоом искуства, дакле медиори, поред медиора најтраженији су касније сениори, а најмање потражње видимо у јуниорском опсегу“, каже Марко Вучетић са портала „Хелоу ворлд“.

Да су добри програмери и даље потребни потврђује случај са почетка. Осамдесеторо отпуштених одмах је пронашло нови посао. Рецесија, кажу економисти, неће погодити цео сектор, али је неизвесно до када ће криза трајати. Ипак, очекује се да ће од краја године ствари почети полако да се враћају у нормалу.
Бонус видео
https://www.youtube.com/watch?v=C6-oWt4Xt1o

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *