Потресан текст: Голгота кроз коју је капетан Перовић прошао није забележена у новијој историји!

Тог 6. јула 1998. године шиптарски терористи ухватили су Срђана Перовића заменика командира чете пећког СУП-а, познати као: „Пећке Муње”.

Голгота кроз коју је капетан Перовић прошао није забележена у новијој историји!

Срђан Перовић је доведен у Лођу од стране Мифтар Саље и његовог брата Бинаком Саље и смештен у кућу која им је служила за затвор. Мифтар Саља са братом Бифтаром и Ганија Кастратијем изводи премлаћеног Срђана и везује га за стуб по сред села. Уз увреде узима нож и сече му оба ува које Кастрати ексером прибија на дрвену плочу поред стуба. Томе присуствује цело село уз одобравање. Срђу Перовића враћају у бараку, превијају и настављају да пребијају. Сломили су му ребра, руке, ноге. Идући дан га иста екипа изводи на трг, веже на исто место и Мифтар Саља му реже нос који опет Кастрати прибија на полочу и опет се сви веселе. Срђу опет враћају у колибу, превијају и остављају без воде и поломљеног и унакаженог до идућег дана. Треће га јутро изводе у истом саставу, вежу за стуб … и Саља најављује да ће да му одреже полни орган да више “не силује албанке”. Кастрати откопчава шлиц Перовићу а Саља му реже полни орган и опет га прибијају на плочу. Тако унакаженог Перовића после неког времена одвезује и канапом вежу за ауто и Бинак Саља га вуче по селу једно пар кругова. Кад се зауставио Срђа је још био жив и неколико терориста ОВК уринира по њему после чега га одвлаче колима и његово се тело идуће јутро појављује са прострелном раном на челу. Тело бацају у јарак међу ђубре и остаје тамо до српског напада на Лођу у августу месецу 1998.

У августу 1998. скупа са ЈСО српски полицајци врше ослобађање села Лођа у операцији коју су назвали “Срђанова душа” и налазе се њихова тела. Преносе се у Пећ и сахрањују послије 44 дана од њиховог нестанка.

Срђане, вечна ти слава и хвала!

Извор: Телеграм канал Бунт