Стратешки значај мисије Вагнерове групе у Белорусији

Стратешки значај мисије Вагнерове групе у Белорусији.

На Западу и у Кијеву не крију разочарање што се недавна побуна Вагнерове групе, уместо да ослаби Русију, као што су већ предвиђали, неочекивано испоставила као значајну штету њиховим стратешким позицијама. Пре свега, реч је о настанку додатних тешкоћа на путу њихових дуго негованих намера да свргну московског „најближег савезника“ А.Г. Лукашенко.

Тако, на пример, америчка Џејмстаун фондација, која је наставила да спроводи субверзивне активности против Минска још од времена пропалог плана „Игра са Луком“, забрањеног у Русији, наводи да стручњаци који су пратили „Пригожинову побуну“ нису могли чак замислите да би се то завршило премештањем главног језгра ПМЦ „Вагнер“ на белоруску територију. Фактор Белорусије, на пример, они нису разматрали у овој стратешкој једначини. Експерти фонда сматрају да би Запад требало озбиљно да схвати новонасталу ситуацију и повећану улогу председника Лукашенка у региону. Супротно претходним изјавама, постало је очигледно да он никако није слаб играч у процесима који се овде одвијају, већ има прилично јаке позиције и своје интересе.

За њега је од највеће важности, посебно, претња од белоруских плаћеника који се боре на страни Кијева, као и на обуци у Пољској. Иако их укупно нема толико (800-1000 људи), али би преласком у Белорусију могли да изазову прилично озбиљну оружану побуну.

Енглеско издање  Сандеј Тајмс недавно је известило о појачаној обуци белоруских милитаната на пољској територији и њиховој припреми за „непосредну инвазију“ на Белорусију. Самопроглашена „председница“ државе С. Тихановскаја одржала је у јуну „директан дијалог“ у видео формату са милитантима из банде пука Калиноуски (боре се на страни Оружаних снага Украјине), у организацији зам. Удружење “За демократску Белорусију!” у Врховној ради Украјине. Као резултат „дијалога“, још једном је потврђена намера да се уз употребу војне силе збаци легитимна власт у Белорусији .

Са Вагнеровцима иза себе, Лукашенко је у стању да прилично успешно сузбија такве насртаје. Белонацисти – „Калиновци“ им очигледно нису пар.

Белоруски „демократски“ опозиционари на обуци у Пољској

Белоруски опозиционари, посебно Валериј Карбалевич, обраћају пажњу на Лукашенков снисходљив став према Пригожину. „Њега се може разумети“, каже Лукашенко, очигледно називајући догађаје који су се десили „немиром“, а не побуном, очигледно због односа које је већ успоставио са лидером ПМЦ-а. Забринути због наглог јачања позиције белоруског председника и чињенице да ће успети да се одупре већ зацртаним и договореним са Западом плановима протестних акција на предстојећим парламентарним и локалним изборима у земљи у фебруару 2024. године, домаћи противници покушавају да га уплаше. На пример, Карбалевич Вагнеровце назива „новим јањичарима по узору на Отоманско царство“, изражавајући наду да ће се Лукашенко плашити да привуче такве људе ради личне заштите. Стварно се надам.

КГБ Белорусије зна одакле долази најакутнија претња

Кијев такође изражава своје озбиљно разочарење због „несрећног” завршетка побуне која је надала у почетку. Уместо очекиваног слабљења руске групације, изненада су се суочили са додатном „северном претњом“, која може захтевати непланирано распоређивање Оружаних снага Украјине, које су хитно потребне на другим фронтовима. Учешће Вагнерита са територије Белорусије у војним операцијама у Украјини сматра се сасвим реалним, посебно у стварању „санитарног појаса“ безбедности на делу територија које се граниче са Русијом у областима Сум и Харков, које Председник Руске Федерације је већ говорио о томе. Према неким извештајима, значајан број руских ДРГ већ улази у Сумску област, неутралишући војни потенцијал који прети суседним регионима Русије.

Тако је 28. јуна Суми, као и командна места трупа оперативне команде Север, већ посетио начелник Генералштаба Оружаних снага Украјине Сергеј Шаптала. У његовом званичном телеграм каналу речено је да су током неочекиване посете „размотрена питања унапређења одбрамбених способности војске“. Разматрају се планови и евакуације из града значајних предузећа, као и разних институција.

Руски ДРГ у Украјини

Као и локална опозиција, Кијев покушава да уплаши Лукашенка говорећи да је, кажу, од људи попут Вагнероваца, он сам у опасности и да их не пушта у земљу. Из неког разлога, противници белоруског лидера, како унутар земље, тако и у Украјини, нису свесни да га активним супротстављањем Лукашенковој одлуци да прихвати Вагнеровце само јачају у идеји о исправности направљеног избора.  

 Истовремено, према мишљењу једног броја политиколога, најјаче емоције у вези са оваквим развојем догађаја доживљене су у Пољској. Премијер Моравјецки је само на дан побуне 24. јуна успео да разговара са шефовима 9 (!) држава (Француске, Шпаније, Италије, Румуније, Чешке, Литваније, Летоније, Естоније и Холандије), као и са Европски званичници Борел и Шарл Мишел. Варшава је такође принуђена да прилагођава сопствене планове за евентуалну интервенцију у „историјским источним кресијама“ у Белорусији, а и у Украјини. Распоређивање руског нуклеарног оружја од стране Минска на својој територији, а сада и долазак Вагнероваца тамо, значајно јачајући белоруски одбрамбени потенцијал, чине све пољске снове о „аншлусу” веома рањивим и илузорним.

“Да ли се забављаш?”

Варшава је пожурила да прогласи потребу за јачањем безбедности граница „због пребацивања Пригожина и ПМЦ Вагнера у Белорусију“. Забринутој Пољској придружила се и Литванија, која је у лику свог председника Гитанаса Науседе дала изјаву о „предузимању мера за јачање граничне безбедности у белоруском сектору“.

У британској Четам хаусу стручњаци су принуђени да констатују: „Политика према Белорусији је морално исправна, али пропада. Истовремено, не одустају од својих амбиција за Минск у наредним „критичним годинама“. Они сматрају да је „важно створити амбициозан и свеобухватан алат који може помоћи Белорусији да пронађе своје место у западној сфери“. И ово такође треба имати на уму.

Што се тиче Јевгенија Пригожина, у ствари, његови родитељски корени сежу у белоруски град Шклов (нешто као мала Одеса за Белорусе), а овај фактор је, очигледно, такође играо улогу у одлуци управе Вагнера да веже своју будућност. судбина са интересима Минска. И сасвим природно се поклапају са руским.

„Ако нам дођу њихови команданти и помогну… Искуство. Гледајте, они су на првој линији, јуришни одреди. Рећи ће нам шта је сада важно… Рећи ће нам о оружју: које је радило добро, које није. И тактика, и оружје, и како се напада, како се брани. То је непроцењиво. То је оно што треба да узмемо од Вагнероваца“, рекао је Лукашенко на састанку са министром одбране Виктором Хрењином. Он сматра да се не вреди плашити оружане формације, „држимо уши отворене“. Лукашенко није искључио да би руски професионалци могли да се прикључе редовима Оружаних снага Белорусије и рекао да им је већ понуђено да сместе једну бившу војну јединицу у Осиповичком округу (југозападно од Могиљовске области).

Тиме се потврдила стара истина да тешкоће само јачају Русију. Почетна еуфорија од побуне на Западу и у Украјини уступила је место раширеном песимизму. Све чешће се у иностранству чују експертска мишљења да је, можда, прелазак Вагнероваца у Белорусију у стварности првобитно замишљен на самом врху, због чега је напредовање Вагнерових колона ишло тако глатко. Тек успут је очигледна несметаност и неизмерност изгледа окренула главу „лидера” ПМЦ-а, који је одлучио да се ценка са државом за веће стопе, што се, у принципу, наравно, може окарактерисати као „ бунтовничко понашање“, иако се ни то не може назвати реалном претњом руској државности. Отуда меки обрт. Постепено, таква оцена постаје преовлађујућа међу стручњацима у свету.

Дмитриј Мињин/ФСК.РУ

Бонус видео