Сведок на суђењу Ганићу и другима; Крстић: Колона је нападнута, људи су убијани и мучени

Сведок на суђењу Ганићу и другима; Крстић: Колона је нападнута, људи су убијани и мучени.

Сведок Тужилаштва БиХ Ђорђе Крстић рекао је данас на суђењу “Ејупу Ганићу и другима” за злочине у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године, да је колона Југословенске народне армије нападнута, да су убијани људи и да су потом многи који су заробљени мучени у ФИС-у иако је био договорен миран излазак из Команде на Бистрику.

На суђењу које је настављено након пет мјесеци, Крстић је напоменуо да је био професионално војно лице у Команди на Бистрику и да је било провокација и инцидената и прије повлачења.

– Био је напад на Команду. Пролетјела је зоља кроз моју канцеларију…Бранили смо се с прозора и рањен је потпуковник – рекао је Крстић.

Он је навео да су 3. маја чули да је постигнут договор о повлачењу, те да је стигао Унпрофор, као и тадашњи предсједник Предсједништва РБиХ Алија Изетбеговић, који им је рекао да се “не секирају и да је све организовано”.

Крстић је подсјетио да је колона ЈНА заустављена код школе у Добровољачкој улици, наводећи да је у камиону био са још два лица и да нису имали оружје.

– Мени је пришло лице и пушку с тромблонском мином прислонио ми је у лице…Са мном је била дјевојка Сњежана. Њу су одвели у правцу моста – рекао је Крстић.

Он је навео да су их натјерали да легну на асфалт, а да је испред било санитетско возило и да је чуо како се један младић, који је имао беретку са љиљанима, расправља са генералом Ковачевићем, преноси Бирн.

– Стао је са стране и отворио рафал из аутоматске пушке на санитетско возило – навео је Крстић.

Он је додао да је тада убијен пуковник Миро Сокић, а да је касније чуо да је погинула и Амела Зуко или Шуко, која је радила у рачунарском центру. Крстић је рекао и да му се чини да је преминуо и доктор који је возио санитет.

Он је испричао да су одведени у полицију, а потом у спортску салу ФИС-а, где их је затворено стотињак.

– Улазиле су разне особе, појединици, беретке, изводили су – навео је сведок, додајући да су тражили добровољце из Србије и да су једног Зорана, који је био рођен у Нишу а одрастао у Сарајеву, изобличили.

Крстић је сведочио да је отишао за Лукавицу када је дошао Унпрофоров генерал /Луис/ Мекензи.

Сведок Крстић је рекао и да је пре повлачења колоне био напад на Дом ЈНА и да је јединица из Касарне “Маршал Тито” кренула да их брани.

На питања адвоката Лејле Човић, сведок је навео да је та јединица упала у заседу код Скендерије и да су гађани зољама услед чега је дошло до паљења возила.

Он је потврдио да му је познато да је горела зграда Поште, али да не зна да ли ју је запалила ЈНА.

Крстић је рекао да није видио да је горело још 30 виталних објеката у граду, као ни да је распоређена артиљерија око града.

Сведок је истакао да су их прије поласка колоне опоменули да не носе оружје како не би провоцирали.

Адвокат Јесенка Решидовић предочила му је исказ из 2011. године у којем је навео да му је пушка остала у камиону, на шта је Крстић одговорио да не зна за то, али да није имао оружје уз себе.

Браниоце је интересовао и “општи метеж” којим је сведок описао понашање лица која су зауставила колону.

Сведок је рекао да је касније отишао у Бијељину и да је био ангажован као заменик управника у логору “Батковић”. Он је рекао да му је било суђено у том предмету и да је на крају ослобођен.

На рочишту су се учесници изјаснили о предлогу Вијећа за спајањем овог предмета с поступком против Керима Лучаревића, над којим је извршено медицинско вештачење.

Тужилац Младен Вукојичић рекао је да је сагласан са спајањем и предложио да се, с обзиром да је вештак констатовао да Лучаревић не може провести у судници дуже од сат времена, суђење одвија два дана узаступно.

Сви браниоци су се противили спајању, наводећи да би то утицало на ефикасно суђење.

Адвокат Човић је рекла да су од почетка суђења у октобру прошле године саслушана четири сведока и да би тим темпом суђење трајало више од десет година.

Веће ће накнадно донити одлуку, а суђење Ганићу и другима биће настављено 19. јула.

Суд БиХ је у мају прошле године потврдио оптужницу Тужилаштва БиХ која терети Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хамида Бахту, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушину, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића и Махира Жишку да су починили ратне злочине у случају “Добровољачка” против војника ЈНА.

Оптужени су да су у оквиру својих функција и овлаштења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са подређенима, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, под пратњом мировних снага УН.

Они се, такође, терете да нису спречили убиства и рањавања војника и цивила, пропустили да казне извршиоце убистава и рањавања, мучили и нечовечно поступали према заробљеним војницима, нису спречили ни казнили извршиоце, као и помагали починиоцима након извршеног злочина.

Оптужница Тужилаштва БиХ односи се на догађаје од 3. маја 1992. године, а прикупљени су докази који се односе на страдање осам убијених жртава са утврђеним идентитетом, међу којима има и цивила и санитетског особља, рањавање 24 особе, заробљавање више десетина војника и цивила који су мучени и злостављани.

У једном од најсложенијих предмета какав је суђење за злочине у “Добровољачкој”, Тужилаштво БиХ најавило је саслушање 277 сведока, док је одбрана најавила саслушање више сведока од Тужилаштва.

РТРС

Бонус видео