Телефонски именик из Америке открива тајну мезарја у Поточарима

Телефонски именик из Америке открива тајну мезарја у Поточарима.

Секретар Асоцијације српских жртава грађанског рата у БиХ од 1992 до 1996. године у Аустралији Ђорђо Шувајло изјавио је за Срну да је, након вишемјесечног истраживања о жртвама укопаним на мезарју у Поточарима, дошао до још непотврђеног сазнања да се имена 324 лица са сребреничког списка налазе у јавном телефонском именику САД.

Шувајло је нагласио да је упоредни списак са именима послао на адресе надлежних институција и појединаца Републике Српске и да би му била сатисфакција да се потврди бар једно име и тако бар мало утиша пропагандна машинерија „11. јул 1995“.

„Пошто живим у Аустралији не могу да добијем све податке из телефонског именика САД. Добио сам само њихова имена и презимена и годину старости. Упоредио сам податке и нашао 324 подударања. Ја не кажем да је то истина, али остављам простор и први степеник да се неко одговорно даље позабави тим“, рекао је Шувајло.

Према његовим ријечима, код неких лица су се подударили сви подаци – и име оца и датум рођења.

Он је рекао да га је на истраживање, између осталог, понукало то што муслимани, који раде са Србима у Аустралији, а са подручја су Сребренице, гласно говоре да су по доласку у Тузлу добили нове матичне бројеве, а потом и документе које су користили приликом доласка у ту земљу, као и САД гђе их се највише населило.

„То је симптоматично. Ја сам припремио документ, али сам рекао – немојте га објављивати, јер то није завршена прича. Ако сам у праву и у једном случају онда је мој посао вриједио, а ако нема ниједног доказаног случаја, онда тај рад не вриједи“, рекао је Шувајло.

Он је указао на још једну важну ствар коју је открио током истраживања.

„Открио сам да је матични број за Сребреницу, а говорим о подручном коду који садржи тај број, промијењен десетак година након рата. Зашто је нови матични број за Сребреницу, зашто није онај стари југословенски који објашњава локалитет? Ту су нешто муслимани сакрили. Шта су сакрили, ја не знам, питам људе који тамо живе да то пробају да сазнају. Међутим , нико не зна одговор“, каже Шувајло.

Шувајло је увјерен да подударања нису случајност и да ће његова сазнања бар у неком дијелу бити потврђена.

„Сад да ли је случајност да се подударе 324? Ја то не знам. Немам капацитет да то истражим. Треба да то учине наше службе, патриоте, родољуби, да једном стане ова прљава пропагандна машинерија против српског народа и Републике Српске и свега српског у БиХ“, рекао је он.

Шувајло који је у концентрационом логору „Силос“ провео 1.335 од 1.357 дана његовог постојања, написао је двије књиге које се баве тим сарајевским казаматом – „Сарајевски Аушвиц“ и „Јован зове Зијада“, а сада ради на трећој.

Он је поручио да се Срби који су као жртве непрепознати у БиХ морају борити за истину о свом страдању, али и водити борбу против лажи и наметање кривице за злочин који нису починили.

Та борба, поручио је Шувајло, мора да буде трајна и институционална и појединачна.

Пале ливе

Бонус видео