“Шутња и игнорисање”: Зашто Бошњаци не прете Ердогану због “негирања геноцида”

“Шутња и игнорисање”: Зашто Бошњаци не прете Ердогану због “негирања геноцида”.

Турски парламент одбио је да донесе закон о геноциду у Сребреници, али Сарајево није реаговало у свом препознатљивом претећем маниру, док су саговорници Радио Слободна Европа потпуно разочарани одлуком Ердоганове странке.

Не дао Бог турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану да живи у Босни и Херцеговини – можда би га бошњачки политичари прогласили негатором геноцида и позвали на кривичну одговорност пошто је турски парламент одбио да усвоји Предлог закона којим би се признао геноцид у Сребреници.

Скочио би, вероватно, први Бакир Изетбеговић, за њим одмах и високи представник Кристијан Шмит да припрете Ердогану процесуирањем јер не мисли попут њих и не прихвата званични бошњачки наратив о сребреничком злочину.

Али, докле год је Ердоган лидер Турске, пријатељство с њим, бошњачким лидерима у БиХ прече је ипак од мита о Сребреници, па је тако Странка демократске акције Бакира Изетбеговића, према писању Радија Слободна Европа, “шутњом и игнорисањем” дочекала вест из Анкаре која, истини за вољу, није негирала геноцид о коме Бошњаци причају, али јесте одбила да о њему донесе закон.

Најјача бошњачка странка и њен лидер нису се оглашавали у медијима, упркос чињеници да породица Изетбеговић више од две деценије негује породичне и партнерске односе с турским председником.

Једина реакција (осим негодовања самог овог медија) коју је Радио Слободна Европа детектовала на друштвеним мрежама јесте изјава члана Председништва Социјалдемократске партије (СДП), Дамира Машића, који је исход гласања у турском парламенту довео у везу са Ердогановим познанством са Додиком.

Занимљиво ће, међутим, бити, да видимо да ли ће Социјалдемократска партија и против Турске поднети пријаву Тужилаштву БиХ као што су својевремено пресавили табак и жалили се на изјаву председника Хрватске Зорана Милановића који је између осталог рекао да  је “у Сребреници било геноцида, али да онда треба измислити ново име за теже злочине”.

“Фашистом који глуми демократу” Милановића су тада назвале мајке Сребренице, које су, судећи по њиховим профилима на друштвеним мрежама, такође прећутале гласање у Турској, која, упркос пријатељству са Бошњацима ипак, из којих год разлога – није хтела да прихвати закон о геноциду у БиХ.

Могуће да су сви они оћутали, јер им је довољан Ердоганов говор поводом сребреничког страдања у коме је употребио термин “геноцид”, као и због чињенице да је  шест парламентарних партија у Великој народној скупштини Турске, укључујући АК Партију и МХП, усвојило заједничку декларацију поводом 28. годишњице “геноцида” у Сребреници. Из амбасаде Турске речено је тада да “држава са свим својим институцијама признаје геноцид у Сребреници и прихвата одлуке међународних судова”, па свакако нема ни потребе за додатним законом.

Ништа то, међутим, није било довољно да у добре намере Турске према Бошњацима убеди Радио Слободна Европа, и саговорнике тог медија. Они траже да Турци и званично злочин у Сребреници назову “геноцидом” и ништа друго им није довољно.

“Турска је требало да усвоји закон, првенствено због жртава Сребренице. Морала је усвојити ову резолуцију ради поруке свима, као и Милораду Додику и Србији”, наводи Османовић, додајући и како се пријатељски односи међу земљама, у овом случају између Турске и БиХ, “не смеју базирати на нивоу странака, већ на институционалном нивоу”.

Професор са Филозофског факултета у Сарајеву, Енвер Казаз за РСЕ каже да је “лицемеран потез” владајуће коалиције окупљене око Ердоганове политичке организације да не усвоји закон о геноциду у Сребреници.

По њему је Турска била обавезна да донесе закон о геноциду, тим пре што постоји његово негирање у Републици Српској и Србији.

“Ово је непроцењива заштита прије свега републичкосрпског и србијанског друштва и оваква заштита дугорочно гледано уверава оне који подржавају починитеље геноцида у Сребреници у оправданост њихових становишта”, разљутио се Казаз.

Истовремено, професор на сарајевском Факултету политичких наука у Сарајеву Асим Мујкић посумњао је у стварно пријатељство између Турске и Босне и Херцеговине рекавши да оно и не постоји, већ је то “политикантско пријатељство”.

“Бошњачка политичка монета служи за поткусуривање турских интереса у РС и Србији, као што српска политика служи за поткусуривање руских интереса”, наводи он.

Његов колега Елмир Садиковић био је помирљивији поручивши да ниједна држава у међународним односима неће свој интерес угрозити зарад интереса неке друге државе, а да је тако и у овом случају.

“Овде нема љубави, само постоје интереси и из тих ситуација ми бисмо требали нешто научити”, навео је Садиковић.

А због потеза турског парламента дошло је и до демонтирања једног од главних митова у Федерацији. Од (према речима неких тамошњих политичара) “водећег инвеститора” , Турска се претворила у “ни у првих десет земаља по инвестирању у БиХ”, судећи по саговорницима Радија Слободна Европа.

“Упркос политичкој подршци и разумевању за ситуацију Бошњака и декларативних залагања за помоћ Босни и Херцеговини, врло је тешко наћи неке економске показатеље који то и потврђују”, изјавио је за овај медиј професор на Економском факултету у Тузли Зијад Џафић.

Џафић додаје и како поједини политичари у БиХ граде односе са председником Турске “због личне сарадње и интереса, док друге земље регије ту сарадњу граде на институционалном нивоу развијајући економску сарадњу”.

“И та улагања Турске у БиХ су више предузетничка иницијатива неких турских улагача у БиХ, док ништа није системски решено на нивоу министарстава вањских послова обје земље”, каже Џафић, додајући да због нестабилне политичке ситуације Турска избегава да инвестира у БиХ, и због тога улаже у “сигурнија подручја”.

Истовремено су, признаје РСЕ, турске власти донирале БиХ више од 400 милиона еура преко агенција иза којих стоји држава. Обнављале су грађевине из османског периода, попут вишеградске ћуприје, школовале наставнике и опремале учионице, осигуравале литературу за учење турског језика…Све је то, изгледа није довољно – јер у турском закону “геноцид” у Сребреници не постоји.

Радио Слободна Европа, тврдећи да су реакције изостале углавном због добрих личних односа БИХ лидера и турског председника, подсећа и да је Ердоган, како са водећим бошњачким политичарем, у одличним односима и са председником Републике Српске Милорадом Додиком који је прошле године, након што се с турским лидером састао у својству члана Председништва БиХ, о госту имао само речи хвале.

“Никад у Председништву нисмо имали степен сагласности као с председником Ердоганом. Кад дође неко са Запада, нас тројица смо посвађани, а и овај четврти што је дошао, а с турским лидером то није тако”, истакао је Додик тада.

Српска страна годинама доказује да злочин у Сребреници није био геноцид и да апсолутно није постојала намера уништења Бошњака. Глас Срба, међутим, далеко мање одјекује од гласа муслимана које подржава међународна заједница у намери да злочин припишу свим припадницима нашег народа и назову га геноцидним. Тако да се готово и не прича о томе да је 1992. године муслиманска војска око Сребренице убила око 1.000 српских цивила.

Апелационо веће Хашког трибунала правоснажно је ослободило “ратног заповедника Армије БиХ у Сребреници Насера Орића кривице за злочине над Србима у том граду од 1992. до 1993. године”.

“На Дрини је све почело, на Дрини ће се све и завршити. Ми Подрињци смо рођени или да умремо или да победимо, ако Бог да победићемо”, поново је Србима недавно запретио, по Хашком суду “невини” Орић.

РТ Балкан

Бонус видео