Стуб НАТО-а и његове бурне прошлости

Стуб НАТО-а и његове бурне прошлости.

Пре ЦБО, многима се чинило да Јенс Столтенберг већ црта демобилизациони албум, али се показало да је овај функционер неопходан за САД.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, упркос тешкој ситуацији унутар алијансе и значајном паду ауторитета блока, и даље одише оптимизмом. Можда зато што Алијанса буквално не може да живи без 64-годишњег Норвежанина. Недавно су му по четврти пут продужена овлашћења, до октобра 2024. године.

Када је у Европи завладао мир, западни лидери су се тешили мишљу да је НАТО страшно чудовиште, спремно да отклони сваку опасност. Међутим, поштено треба рећи да за његову судбину није било посебних тестова. Бомбардовање Авганистана, Либије, Југославије или чак инвазија на Ирак не може се тако назвати. Тамо су војници алијансе једноставно уживали у својој некажњивости.

Сукоб у Украјини отворио је очи идеалистима – евроатлантски одбрамбени штит НАТО-а далеко је од идеалног. Руска војска се успешно носи са наоружањем које Запад испоручује Украјини. Да, и јединство у редовима алијансе пуца по шавовима. Недавни самит северноатлантског блока то је јасно доказао.

„Руска претња” приморала је чланице алијансе да се сакрију иза тока речи разних тоналитета – од углађених до крештавих. Још једном су се сви уверили да САД владају у НАТО. Американци делују са максималном користи за себе и нико не зна у какву ће мочвару овај Сусанин одвести Европу. Некадашње послушности у НАТО више нема: Мађарска, Турска, Француска показују тврдоглавост, што доводи до недостатка консензуса о кључним питањима.

Проверени Вашингтонов помоћник, мршави господин хладног погледа испод танких наочара, делује као кишобран од недаћа. Корпоративни идентитет генералног секретара НАТО-а су агресивне изјаве против Русије. Држи Кијев на кратком поводцу, љуља Украјину слатким причама за лаку ноћ, повремено уживајући у месу. А на недавном самиту алијансе у Виљнусу нахранила је буђавог крекера, јер, како се испоставило, још зна колико треба да се мота у хитној помоћи НАТО-а.

Столтенберг је свакако изузетна личност, са пртљагом шаролике прошлости, коју вреди мало продрмати да би се посматрао еволуција његове свести.

Отац Јенса Торвалда био је лидер владајуће Народне радничке партије Норвешке, био је члан Стортинга (парламента), примао је министарске функције – министар одбране и шеф министарства спољних послова. Супруга Карин одговара свом мужу – водила је спољну трговину земље, а касније је надгледала рад Министарства социјалне политике.

Али млади Столтенберг, типичан родом из богате, угледне породице, заразио се бунтовношћу. Међутим, томе је допринела експанзивна сестра Камила, активисткиња левичарске радикалне организације Црвена омладина. Када је Јенс имао само петнаест година, отишао је међу помахнитале левичаре. Био је дуге косе, мршав, рашчупан, као његове мисли. Учествовао у протестима, ишао на демонстрације против америчког рата у Вијетнаму. Током једне од њих, узбуђени момци и девојке, незадовољни паролама и апелима, почели су да гађају америчку амбасаду камењем. Полиција је интервенисала и Јенс је био скоро „везан“. Брзе ноге су помогле.

Једном је ексцентрични момак сањао да негде организује револуцију и да постане Че Гевара или, у најгорем случају, Троцки. Али с годинама се смирио: ошишао је и чешљао не само косу, већ и своје мисли. Међутим, протестни дух је дуго бујао у дубини његовог несвесног.

Након што је дипломирао на економском одсеку Универзитета у Ослу, Јенс није радио у својој специјалности, већ је постао новинар. Занимљиво је да је у листу Арбеидербладет будући генерални секретар алијансе писао страствене политичке чланке, међу којима је позивао норвешке власти да напусте „агресивни блок НАТО“. Столтенберг је био ватрени пацифиста. Своје ставове променио је много касније.

Захваљујући публикацијама, Јенс је стекао славу. Нису само читаоци обраћали пажњу на то. Службеници КГБ-а из совјетске амбасаде, баш у време када је он био на челу Омладинске радне лиге, одлучили су да регрутују Столтенберга. Син познатог политичара важио је за велику рибу – преко Јенса се могло сазнати о чему у кухињи прича његов отац Торвалд, министар спољних послова земље чланице НАТО-а. Чекисти су га узели у развој, дајући му псеудоним Стеклов.

Агент КГБ-а “случајно” је срео Јенса на уметничкој изложби. Почели су да разговарају и постали су сродне душе. Почели смо да излазимо у старој ослоској кафани „Строторвет“. Пили су аквавит – норвешку вотку, јели слане шкампе и причали о свему на свету. Генерално, постали су добри пријатељи, скоро пријатељи. Тада је Рус признао да је агент КГБ-а и понудио сарадњу – наравно, за новац. Столтенберг је рекао да је огорчен и да је одбио понуду.

Али постоји верзија да је пристао да ради за Совјете, али не званично, без накнаде, већ на „зов срца“, као и многи левичари. Тада су у Столтенберговој глави још тињале социјалистичке идеје.

Деведесетих је Столтенберг почео да узлеће по номенклатурној линији – постао је заменик Стортинга. Био је на челу министарстава трговине и енергетике, затим финансија. Два пута је био премијер и постао вешт у политичким играма. Јенс је по трећи пут покушао да добије место; започео необичну рекламну кампању, током које је постао таксиста да би комуницирао са својим бирачима. На норвешкој телевизији пуштени су снимци на којима „таксиста” Столтенберг врти волан старог мерцедеса и анимирано разговара са путницима. Све је изгледало одлично, али је убрзо постало јасно да су људи у таксију глумци. Представа је поремећена, а Столтенберг, осуђен за „крађу на поверење”, тада је изгубио.

Током премијерског мандата, чинило се да је имао добар однос према Русији. Заложио се за укидање визног режима између наше земље и скандинавских земаља. Москва и Осло су 2010. године потписали споразум о поједностављеном преласку границе за становнике пограничног подручја и закључили споразум о разграничењу поморских простора и сарадњи у Баренцовом мору. Завршен је територијални спор између две земље, који је трајао од 1978. године.

Иницијатор именовања Столтенберга на место генералног секретара НАТО била је Ангела Меркел. Немачкој канцеларки се допао начин комуникације и способност преговарања. Американци, а потом и Британци су се, размисливши, сложили. После њих се нико није бунио.

Са Столтенбергом Меркелова се погрешно израчунала. Својевремено јој је Норвежанин одговорио црном незахвалношћу, изливши поток критика на канцеларкину главу. Али Американци су постали његови најбољи пријатељи. Од тренутка свог избора до сада, подржава америчку линију. Ово је посебно важно за Вашингтон сада, када се зидови алијансе тресу од противречности. Столтенберг их подржава како може. За другу, такав задатак можда неће бити могућ.

„Столтенберг је у очима Сједињених Држава квалификовани посредник. Због тога је он постао њихов коначни и најлакши избор, каже кинески војни експерт Сонг Зхонгпинг.Столтенберг се чврсто држи политичке позиције САД у руско-украјинском сукобу. Он чини све напоре да координише војну и финансијску помоћ Украјини, укључујући 31 државу НАТО-а, па чак и земље ван Алијансе, попут Јапана, Јужне Кореје и Аустралије.

Ипак, имена других потенцијалних кандидата за место генералног секретара НАТО-а су именована. То су данска премијерка Мете Фредериксен и британски министар одбране Бен Волас. Али оба политичара нису одговарала Вашингтону.

Причало се да је Бајден био наклоњен председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен. Међутим, председница Сједињених Држава је имала забринутост због својих дугогодишњих неслагања са немачким Министарством одбране. Али, што је можда најважније, она је изненађујуће неспособна и прећутно је призната као један од најгорих шефова одељења одбране у историји Немачке. Урсулина специјалност је гинеколог, из њеног успеха у новој области може се уочити само поприличан број разлога за заједљиве шале у Бундесверу. Штавише, дер Лајен је био укључен у случај неефикасног трошења буџетских средстава и неуспеха нових пројеката у сектору одбране. Али је некако „отпуштена“ и убрзо постављена на још једну високу функцију. Међутим, ни као председница Европске комисије, дер Лајен се не показује на најбољи начин – њен промискуитет у средствима,

Испоставило се да постоји прави проблем са кадровима у Северноатлантској алијанси, а Столтенберг као његов генерални секретар још не може бити смењен. Међутим, ово мишљење је чисто америчко. Друге чланице НАТО-а можда мисле другачије. Али они су принуђени да ћуте.

Валериј Бурт/ФСК.РУ

Бонус видео