После жита и пиринач постао светски проблем

Индија је одлучила да уведе забрану извоза знатног дела свог најважнијег извозног производа – белог пиринча. Тиме ће испоруке ове житарице на светско тржиште бити готово преполовљене.

Реч је о великим количинама будући да та земља, као највећи извозник, покрива око 40 одсто светског тржишта.

Како наводи Ројтерс, ова одлука аутоматски је донела бојазан од даље нестабилности на светском тржишту хране. Посебно зато што долази у тренутку када се на берзама хране ситуација поново захуктава од када је Русија одлучила да изађе из Црноморског споразума о житу.

У медијима су већ покренуте спекулације да би и неке друге државе могле да крену са подизањем рампе на извоз.

Власти Делхија, међутим, саопштиле су да забрану уводе због раста малопродајних цена пиринча. Оне су за месец дана повећане за три одсто јер су касне, али јаке монсунске кише нанеле велику штету усевима. За годину дана пиринач је поскупео за 11,5 одсто, а надлежни напомињу да само желе да заштите домаће тржиште од даљег дивљања цена.

Највеће локално удружење произвођача тврди да би Индија пореметила светско тржиште пиринча много већом брзином него што је то учинио рат у Украјини на тржишту пшенице, преноси Танјуг. Није немогуће ако се зна да је пиринач основна намирница за више од три милијарде људи у свету.

Да ли би после овакве одлуке Индије могло да дође да ланчаног подизања рампи на извоз житарица и хране, као што се догодило прошле године одмах након почетка сукоба у Украјини?

Зоран Рајић, професор на Пољопривредном факултету у Београду каже да је то могуће али краткорочно док се страсти не стишају и отклони страх.

Индија је велики произвођач и снабдевач пиринчем великог броја држава, али је сада свакако битно открити који су најважнији мотиви и зашто је то урађено. Треба детаљно сагледати њихову потрошњу као и снабдевеност других земаља и видети да ли је разлог то што се очекује нижи род или неки други. Дешавања у црноморском региону доносе нове нестабилности на тржишту хране.

– Могло би да буде покушаја неких земаља, водећих произвођача појединих пољопривредних производа, да искористе ову ситуацију и свој положај на тржишту. То није далеко од истине. Тако је у сваком послу, не само у пољопривреди – наглашава наш саговорник. Ипак, напомиње да су прогнозе представника Организације за храну и пољопривреду и даље такве да цене генерално неће расти. Они дугорочно предвиђају и пад цена пољопривредних производа. Министарство пољопривреде Русије чак очекује да ће доћи до појефтињења неких основних повртарских култура и за више од 20 одсто. Тренутно нема сигнала да ће дугорочно доћи до повећања цена на тржишту – наводи професор Рајић.

Ивана Албуновић / Политика

БОНУС ВИДЕО: