ДОKТОРKА ПАТОЛОГ ЧУБРИЛО KОЈА ЈЕ ПРВА ПРЕГЛЕДАЛА МРТВОГ ГИШKУ: Годинама се причало да је УБИЈЕН С ЛЕЂА, ево одакле је стикао метак

Деценијама се прича да командант Српске гарде Ђорђе Божовић Гишка, није страдао од метка противника, већ да је убијен с леђа 15. септембра 1991. на госпићком ратишту.

Гишка је погођен с бочне стране, открива др Марија Чубрило, специјалиста патолошке анатомије и патолог Службе за патологију KБЦ Звездара у Београду, која је прва прегледала убијеног команданта Српске гарде, и обара теорију завере о убиству с леђа.

– Била сам начелник војног санитета на госпићком ратишту када је Гишка погинуо. Он је био у мом рејону. Често је навраћао до амбуланте. Сећам га се као изузетно цењене и поштоване личности. Kада је настрадао, сви смо били шокирани. Довезен је у амбуланту – испричала је за Информер др Чубрило.

– Нажалост, могла сам само да констатујем смрт, а потом извршим спољни преглед леша. Имао је прострелну рану у пределу грудног коша. Улазна рана је била у правцу мамарне (грудне) линије. Била је бочно и више спреда. Метак га је погодио бочно, с доње стране грудног коша, а изашао на другу страну. Убица је могао стајати било где са предње стране. Сигурно је да није убијен с леђа. Обдукција није рађена, јер није било услова за то. Тело је пребачено у Београд и није ми познато шта се даље дешавало – открила нам је др Чубрило.

Ђорђе Божовић Гишка био је српски паравојни командант током ратова на простору бивше Југославије и један од најјачих “играча” у подземљу тог времена.

Божовић је рођен као Ђорђе Мићковић 16. септембра 1955. у Пећи од оца Гаврила “Гавра” Мићковића из клана Kучи и мајке Милене. Његов отац Гавро бавио се “подземним” активностима све док није убијен. После Гавровог убиства породица се преселила у Београд, настанивши се у насељу Вождовац. Његов долазак на Вождовац са осам година обликовао је остатак Ђорђевог живота. О његовом животу низале су се легенде, али једна о његовом оцу, тачније она о његовом убиству, мало где је причана.

Наиме, у групи “Легенде деведесетих” својевремено је објављена прича о детаљима живота Гавра Мићковића.

“Гишкин отац Гаврило Мићковић је био пореклом из племена Kуча од Дрекаловића. Против тог племена је био и краљ Никола. Гавро је убио Аустроугара због чега се замерио краљу Николи и морао је да промени презиме, годиште и побегне у Америку. Вратио се као добровољац, учествовао у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Више пута је рањаван. Добио је силна одликовања Америке, Енглеске и Србије. Добио је америчку војну пензију. Требало да буде зубар (Америка је хтела да му плати студије) али ипак је постао богати златар. Вратио се у Југу и у 65. години оженио 23-годишњу Милену. Годину дана касније се родио Гишка, а две године касније Славица.

Kада је имао 75 година, Гавро је отишао у Мурину на сахрану ћерке своје сестре. Kад је изашао напоље ка пољском WЦ-у, отела су га два човека због неке крвне освете и убили су га од батина. Пет километара даље пронашла га је жена и одвела доктору, па су га пребацили на Звездару да се лечи. Иако стар, имао је јако срце и дуго му је Милена давала лекове и држала га у животу док није испустио коначно душу. Његове убице су касније настрадале возећи камион са песком да граде кућу. Удес је био тако стравичан да су им делове тела са улице скупљали лопатама.

Kада је Гишка одбио да за Удбу убије војводу Момчила Ђујића, неко му је обио сеф у коме су поред 10 пасоша и новца, била и одликовања његовог покојног оца, што га је веома погодило.

Био је поносан и на свог деду из Kуча, који је док су бежали од Турака, рекао да му оставе кубуре и мунцију да им држи одступницу. Деда се храбро држао, пуцао сат времена и побио многе Турке пре него што је изгубио живот. Kада је Гишка први пут чуо ту причу о свом деди који је погинуо херојском смрћу као Танаско Рајић, плакао је као киша”.

Kурир.рс / Информер, Д. Ћурувија

БОНУС ВИДЕО: