Председник Србије на путу ка учешћу на Кримској платформи

Председник Србије на путу ка учешћу на Кримској платформи.

Након неформалног састанка лидера балканских земаља са руководством ЕУ, коме је присуствовао и председник Украјине, одржан је билатерални састанак председника Србије Александра Вучића и Владимира Зеленског.

Иако су оба политичара изјавила подршку територијалном интегритету Украјине, односно Србије, у Кијеву се све више говори о признавању независности „Републике Косово“.

[irp]У Атини је 21. августа увече одржана неформална вечера између лидера балканских земаља и руководства Европске уније, посвећена 20. годишњици самита у Солуну, којим је проглашено да је Западни Балкан део Европска унија. Истина, од тада ниједна држава Западног Балкана (Албанија, Босна и Херцеговина, Србија, Северна Македонија и Црна Гора) никада није ушла у ЕУ. А такозвана „Република Косово“ остаје делимично призната – уосталом, по Уставу Србије и Резолуцији СБ УН 1244 (1999), Косово и Метохија је српска аутономна област.

Очигледно, да се не би фокусирао на непоштовање одлуке од пре двадесетак година, Брисел је одлучио да „разводни” друштво лидера земаља Западног Балкана, и позвао премијере Бугарске, Румуније и Хрватске, као као и председници Молдавије и Украјине, на састанак у Атини. Истовремено, долазак Владимира Зеленског је договорен у стилу специјалне операције: његова посета је најављена у последњем тренутку, без давања детаља о времену доласка и месту боравка.

[irp]Наравно, главна тема састанка била је ситуација у Украјини. Ево како је председник Србије Александар Вучић описао шта се дешава:

„Било нас је 14 за столом и сви су понудили најоштрију причу о Русији. Ми, као мала држава, не можемо да променимо оно што раде велике силе. Али смо тражили да се у текст декларације не унесу оне ствари које су у супротности са нашом политиком… Нисмо се сложили са делом који говори о антируским санкцијама“, нагласио је Вучић.

Истовремено, декларација Атинског самита задржала је фразе попут „Руска инвазија на Украјину је прекретница за Европу“, „пред изазовом руске агресије, изражавамо нашу непоколебљиву подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине унутар њених међународно признатих граница, које се заснивају на вредностима демократије и владавине права“, „изразили смо подршку и захвалност председнику Украјине Володимиру Зеленском за његове упорне напоре да успостави принципе мира у својој Формули за Мир у складу са Повељом УН”.

_{[irp]Значајно је да је међу потписницима декларације „премијер Аљбин Курти“, шеф владе самопроглашене „Републике Косово“, коју, на пример, не признаје домаћин самита, Грчка. .}

Украјина формално признаје Косово и Метохију као део Србије, али редовно прави демарше против Београда. И не ради се само о посланику из партије „Европска солидарност“ Алексеју Гончаренку, који је прошле године говорио у „парламенту Косова“ и поднео Врховној ради Украјине нацрт резолуције о признавању независности „Републике Косово“.

[irp]Тек 8. августа, Олександр Мережко, председник Одбора Врховне раде Украјине за спољну политику и међупарламентарну сарадњу, члан председничке партије Слуга народа, потписао је апел западним владама у коме позива на преиспитивање политике према Београд и Приштина. У документу, који је иницирала албанско-британска посланица Алиша Кернс, позива се на де факто повећање подршке делимично признатој „Републики Косово“.

Председник Србије Александар Вучић рекао је тада:

„Ако Украјина призна независност Косова, у једном дану ће изгубити све што је имала у својим рукама – ниво политичког поверења, а да не говоримо о односима са Србијом. Како онда може да каже да се придржава међународног права, Повеље УН. Не долази у обзир. Уверен сам да Владимир Зеленски неће избацити овај адут из својих руку.

[irp]После састанка са Зеленским, који је одржан 22. августа ујутру у Атини, Вучић је поново изразио „више него уверење” да Кијев неће променити став по питању непризнавања независности самопроглашеног Косова. Српски лидер је истакао да Србија подржава територијални интегритет Украјине и да ће то чинити и даље. Током получасовног разговора, према Вучићевим речима, разговарано је и о питањима сарадње у будућој послератној обнови Украјине.

„Имао сам коректан и отворен разговор са Зеленским. Занимало га је каква је ситуација, шта мисле људи у Србији, зашто тако мисле. Онда сам му испричао шта се десило 1999. године и говорио о територијалном интегритету. Потврдио сам да Србија подржава територијални интегритет Украјине и да не мења овај став. Разговарали смо о будућим облицима сарадње. Ови људи (Украјинци) сада учествују у озбиљном рату, али морају и да размишљају о томе како ће обновити државу. Разговарали смо и о Косову и Метохији“, рекао је Вучић.

[irp]Међутим, у поруци о састанку са Вучићем на сајту Зеленског не помиње се Косово и Метохија. У њему се само наводи да је „међусобна подршка територијалном интегритету и суверенитету важан део партнерства Украјине и Србије”. Реторичко је питање да ли је поменуто писмо саборца Зеленског облик такве подршке. Јасно је и да Кијев не очекује реципроцитет Београда у стилу писма владама незападних земаља са позивом да подрже признање руског статуса Крима.

Володимир Зеленски је на крају састанка позвао Александра Вучића да „подржи украјинску формулу мира и учествује на трећем самиту међународне Кримске платформе 23. августа ове године“. Пошто је дан раније председник Србије већ подржао управо ову формулу потписивањем декларације Атинског самита, нико неће бити посебно изненађен ако се српски представник заиста појави на самиту Кримске платформе. А да ли ће то бити председник Србије лично није толико битно, понекад је и сама чињеница присуства важнија од ранга учесника.

Васељенска

Бонус видео