Шећера има довољно и за Србију и за извоз

Шећера има довољно и за Србију и за извоз.

Србија је једна од малобројних земаља у Европи која, осим за домаће потребе, има шећерне репе, односно шећера и за извоз. Ове године је под овом културом засејано 42.000 хектара, а ако се узму просечни приноси, може се очекивати да произведемо више од 250.000 тона шећера. Наше потребе износе 200.000 тона годишње или 11 килограма по становнику. Индија од октобра неће извозити ову намирницу, најновија је одлука ове земље, што је одмах изазвало страх да би то могло да доведе до раста цене шећера на берзама, као и скока инфлације на глобалном тржишту хране. Ништа ново, јер криза на тржишту хране непрекидно траје од почетка рата у Украјини. Како за наш лист каже Милан Простран, аграрни аналитичар, свака забрана извоза увек доводи у проблем произвођаче.

– Индија као најмногољуднија држава на планети је велики произвођач, али и потрошач. Тржиште хране изузетно је турбулентно већ низ година и због тога многољудне земље, а њихов пример следе и остали, воде рачуна да обезбеде своје потребе. То би требало да буде и наша политика. Индија је овакву одлуку донела јер је тржиште хране узбуркано, не само ратом у Украјини, него и климатским променама које су све израженије – каже Простран. Такве околности, објашњава, увек доносе опрез у извозу стратешких производа, а то је случај и са пиринчем који је за њих друга пшеница. Шећер је, као стратешка намирница, годинама у кризи. И европска индустрија је уздрмана, а прилике су се на тржишту Европске уније промениле посебно крајем 2017. када је либерализовано тржиште и дозвољен увоз шећера од трске, чија је производња знатно јефтинија. Не само да се тиме Европа одрекла заштите белог шећера (произведеног од шећерне репе), него је са либерализацијом тржишта почео све више да стиже шећер од шећерне трске.

Бранислав Гулан, аграрни аналитичар, објашњава за „Политику” да се ситуација убрзано мења.

– У последњих десет година у Европи је угашено више од 20 шећерана, а активно је вођена политика да је шећер штетан и непотребан. Сада се свуда у свету, па и код нас на велика врата, враћа ова намирница и краљица поља, како смо некада називали шећерну репу. Називали смо је тако јер је у Србији под овом културом некада било више од 80.000 хектара – наводи Гулан.

У овом тренутку Србија за ову производњу, да подсетимо, даје субвенције од 35.000 динара по хектару производње. Како сматрају наши саговорници субвенције за шећерну репу у Србији раније нису постојале и важно је да је држава препознала то у тренутку када је индустрија шећера у Европи у кризи због укидања квота на производњу шећерне репе у ЕУ. Гулан додаје да смо ранијих година извозили симболичне количине шећера, али да имамо дозволу да извеземо 181.000 тона шећера. Стручњаци напомињу да је због климатских промена тешко правити билансе и прогнозе какву аграрну политику водити за артикле чија је производња под ведрим небом. Одлука Индије вероватно ће нарушити снабдевање у свету, а како ће се кретати цене, с обзиром на то да је шећер на берзама последњих неколико година енормно скочио, то сада још нико не прогнозира. Ова намирница у кризним времена има свој стратешки значај, због чега би и Србија, сматрају, требало да се према њој односи са посебном пажњом.

Директор Института за заштиту биља Ненад Тркуља каже да је позиција Србије у овом тренутку добра, јер смо, поред свих проблема, успели да одржимо нашу шећерну индустрију.

– Од 2017. године и либерализације тржишта, створен је вишак шећера који је утицао на пад цене. Производња је постала скупа, па су произвођачи почели да се окрећу другим културама. На срећу успели смо да одржимо производњу и то је сада много важно у тренутку када је индустрија у региону одумрла – наводи Тркуља.

Наиме, Мађарска је са 13 шећерана спала на једну, Хрватска има такође једну фабрику, а Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија немају своју производњу шећера, односно шећерне репе.

– Грчка производњу има у Србији, у шећерани у Црвенки, Румунија која је раније имала приличну производњу, сада има једну до три шећеране са јако лошим резултатима и на издисају су. Бугарска има слабу производњу, а Словенија и Италија у које ми извозимо имају потребе за увозом од 80 одсто – наглашава наш саговорник. Озбиљнији играчи у Европи су Француска и Немачка са 350.000 до 400.000 хектара под шећерном репом, као и Пољаци који имају упола мање. Европа је, дакле, знатно смањила производњу шећера, а Србија је опстала и у овом тренутку је потпуно независна и контролише и цену и производњу. Тркуља сматра да ћемо задржати ову позицију уколико држава настави да субвенционише производњу. Не треба заборавити да само у региону имамо могућност извоза чак 800.000 тона шећера.

Политика

Бонус видео