Акцизе иду горе, марже могу доле: Ниже цене за млеко, јогурт, пилетину, пелене и храну за бебе?

Акцизе иду горе, марже могу доле: Ниже цене за млеко, јогурт, пилетину, пелене и храну за бебе?

Потрошачи ишчекују за данас најављен састанак министра трговине са трговцима и произвођачима. Чекају договор не би ли схватили хоће ли ишта од тога осетити у новчанику на крају куповине.

Не знају се детаљи да ли ће се продавци и произвођачи својевољно одрећи дела зараде или ће им држава одредити одређени ниво до ког могу да иду. Иначе, могле би да се смање цене 13 производа, пишу “Новости”.

Очекују се мање марже на млеко, јогурт, сир у кришкама, кромпир, пилеће месо, саламу у омоту, кафу, чоколаду, храну за бебе, дечје пелене, шампон за одрасле, детерџент за прање веша и судова.

Подсетимо, од 1. октобра нас очекује ново поскупљење одређене робе јер акцизе на кафу, алкохол, дуванске производе, нафтне деривате и гориво биће увећане за осам одсто.

Није први пут да држава покушава да убеди трговце да смање своје учешће у цени. Министарство трговине је пре више од 15 година рачунало на реч продаваца да ће смањити марже, које су процењиване тада и на 30 одсто. И пре деценију су купци упозоравали да је Србија рекордер по “зидању” цене, а просечне марже су се кретале од 18 до 22 процента. Удружења потрошача и сада упозоравају да је договор кратког даха, уколико Комисија за заштиту конкурентности не буде контролисала стање на тржишту.

“Поздрављамо напоре министра трговине”, каже председник Националне организације потрошача Горан Паповић.

“Питање је да ли може да се избори са овим. Шта ради Комисија за заштиту конкуренције. Она треба да проверава картелско удруживање, злоупотребу монопола. Њихов је задатак да анализирају тржиште, то је основно. Може Министарство да се договара, али ако нико није казнио кривца, неће бити много ефеката. Нико у Европи није посебно паметан. Ударају га по џепу. У кафи нема конкуренције. Без конкуренције разговори не значе ништа. Злоупотреба монопола, картелско удруживање, све то постоји. Они се договарају међусобно. Марже могу да буду много ниже”, каже Паповић.

Раст маржи приметан је и последњих година. Стручњаци упозоравају да се просечне марже крећу у распону од 20 до 45 одсто. Зато и економиста Драгован Милићевић указује да договори често не трају дуго.

“Што се тиче детерџената, ту су сигурно велике марже”, каже Милићевић.

“Направили су вероватно компромис. То је договор, а у економији то нису дугорочна решења. Марже на млечне производе нису толико велике. Не верујем да је на млеку велика маржа. Ту је проблем пут од примарног произвођача, фармера, до трговца. Онај произвођач између се највише угради. Ту је мултипликована зарада. Укрупњавање ланца је довело до овога. Сви су се заокружили. Ланац који сада има маржу близу 40 одсто, имао је пре осам година 24 одсто. Други, који је имао 12 одсто, сада се уграђује 38 процената. Марже су дуплиране и у апсолутном и релативном износу”, каже саговорник “Новости”.

Гувернерка Јоргованка Табаковић недавно је истакла да су марже све веће и да има простора за њихово смањење. То повећање кумулативно износи два процента прихода од продаје робе.

Пре четири године марже су обезбеђивале 24,8 одсто прихода трговина. Прошле године од њих је стигло 26,8 процената прихода.