Трансверзала Крупањ – Пекинг

Пре неки дан у Новостима изађе чланак са насловом „КРУПАЊ ГРАД ТЕАТРА“.

Ни мање ни више.

Осим што ће заувек остати непознаница да ли је аутор тог наслова икад био у неком граду, а посебно у Крупњу, нека је наш Крупањ град театра јер светлости није ни могао бити кад струје више нема него што има. Није могао бити ни град воде, и то је упитно. Добро де, могло је бити и горе. Наслов је могао бити и „Крупањ град билијара“.

Истини за вољу, дешавања у нашој варошици би неком могла деловати као театар апсурда.

У Крупњу ових дана (као и свих осталих) круже приче да је општинска каса празна. Ми смо на то већ толико навикли да би осећај нелагоде пре могла да изазове вест да је та каса не дај Боже пуна.

На (не)срећу, има председника општина који својим поступцима пркосе и најпознатијим мађионичарима, да не кажем илузионистима. Нас је у Рађевини владајући режим почастио управо једним таквим. Да ви само знате какав је то човек. Што би у његовој бранши рекли – за (в)оскара! Све оне скупе играрије са биљардом у школској хали и нису више нека вест. Он је, нећете веровати, из празне касе, а може бити и шешира, успео је да извуче неколико стотина хиљада динара за позоришну представу која ће да гостује у Пекингу!

Добро сте прочитали, али овај крупањски апсурд није тек некакав аматерски апсурд него један префињени, вишеслојни. Човек брине о културном ваздизању поданика брата Сија.

А и то није било каква представа, него представа госпође Мирјане Карановић под називом „Женско срце у шињелу“ и бави се оним за шта госпођа која је са српством давно раскрстила нема морално право да се бави. Сви знамо шта је Мирјана Карановић учинила са српску ствар, а сада новац зарађује на представи о Милунки Савић, Флори Сандс и Надежди Петровић, а и на грађанима Рађевине.

Госпођа Мирјана Карановић није само осведочени другосрбијанац и гурач старијих лица по степеништима, него и предавач на једној установи „високог образовања“ на којој је студирао и врховни драмски уметник крупањске општине – Иван Исаиловић. Универзитет БК. Ове трансакције као и она у којој је директор Дома културе такође особа (иако у пензији, шта фали, кад може министарка…) којој је како каже „веома захвалан“, намеће питање да ли се и овде ради о некаквој захвалности и за шта? Преведено на српски језик, ради се о враћању дугова. Сумњамо да је за оцене, није то глумац од било какве рекламе, него од једне предизборне рекламе у председничкој кампањи.

Уместо што плаћамо неке Мирјане Карановић, кад већ пара за тако нешто има, ред би био да погледамо и богати филмски опус нашег општинског глумца, друга председника општине. Сви су услови ту, имамо дипломираног глумца, имамо паре и Дом културе, да нам деца не остану ускраћена за такве културне висине, а натерало би се и публике да то одгледа као и до сад.

На самом постеру за представу се у делу „пријатељи представе“ налази и грб Крупња. Дакле, новац који је за ово отишао док ученицима касне стипендије, Скадар у Костајнику све више личи на чардак ни на небу ни на земљи, а у Дому здравља може да ради ко год жели је морао да напусти општинску касу уз сагласност и дозволу још неких лица. Није један Иван Исаиловић цела општина Крупањ. Има ту и заменика, и заменикових заменика (омиљено занимање у општини Крупањ) и одборника…

Заштитимо Јадар и Рађевину

БОНУС ВИДЕО: