ЗАШТО РАТУЈУ ЈЕРМЕНИЈА И АЗЕРБЕЈЏАН? Велика анализа сукоба

Азербејџан је рекао да су његове оружане снаге покренуле, како је рекао, “локалне антитерористичке активности” у региону Нагорно-Карабаха како би обновиле уставни поредак разоружавањем и присиљавањем на повлачење јерменских војних формација, али каква је позадина више од 30 година сукоб?

Нагорно-Карабах је међународно признат као територија Азербејџана, али има углавном јерменско становништво које се одупире азербејџанској власти више од једног века. Године 1991. овај регион од око 150.000 становника прогласио је независност и од тада влада територијом – уз подршку Јерменије – као непризната Република Арцах.

У уторак, када је операција почела, азербејџанско министарство одбране говорило је о својој намери да „разоружа и обезбеди повлачење формација јерменских оружаних снага са својих територија и неутралише њихову војну инфраструктуру“.

Упркос знацима могућег напретка ка миру у прошлости, поново је избио један од „замрзнутих сукоба“ у Европи.

Која је позадина?

Нагорно-Карабах, планински регион без излаза на море унутар граница Азербејџана, био је извор несугласица још пре стварања Совјетског Савеза. Тензије су биле потиснуте када су Јерменија и Азербејџан биле совјетске државе, али су се поново појавиле након завршетка Хладног рата и распуштања контроле Комунистичке партије над блоком.

Рат између јерменских и азербејџанских снага окончан је прекидом ватре 1994. године, при чему је Јерменија потпуно контролисала Нагорно-Карабах и друге околне енклаве на азербејџанској територији.

2020. године, након деценија повременог сукоба, Азербејџан је покренуо војну операцију која је постала други рат у Нагорно-Карабаху, брзо пробијајући јерменску одбрану. Током 44-дневног сукоба, заузела је седам округа и око трећину самог Карабаха.

“Погоршање хуманитарне ситуације”

Русија, уговорни савезник Јерменије која такође има добре односе са Азербејџаном, ушла је у преговоре о прекиду ватре.

Споразум је предвиђао да око 2.000 руских мировњака буде распоређено у Карабах да чувају једини преостали пут који повезује енклаву са Јерменијом – такозвани Лачински коридор.

У децембру 2022. године, азербејџански активисти које подржава влада почели су да блокирају коридор Лачин, а у априлу 2023. Азербејџан је успоставио нови безбедносни контролни пункт дуж линије. Ови потези су прекинули проток људи и робе између Јерменије и Нагорно-Карабаха, осим хитне медицинске евакуације, стварајући, како су САД и други, “хуманитарну ситуацију која се брзо погоршава”.

Луис Морено Окампо, бивши главни тужилац Међународног кривичног суда, описао је блокаду као потенцијално представљање “геноцида” над Карабашким Јерменима и намеру да се они “изгладњују”.

Азербејџан је већински муслиман, а Јерменија хришћанска, а неки са обе стране покушавају да сукоб ставе у верске термине, иако аналитичари кажу да је овај угао преувеличан (Азербејџан, на пример, одржава јаке одбрамбене везе са Израелом).

Зашто се сада боре?

Обновљене борбе сугеришу да су руски и западни напори да преговарају о дипломатском исходу између две стране пропали.

Јерменија је недељама упозоравала да Азербејџан премешта трупе близу њихове заједничке границе, која се сматра једном од најмилитаризованијих на свету.

Покрећући своје такозване „антитерористичке активности“, Азербејџан жели да примора Јерменију да призна свој суверенитет над Нагорно-Карабахом. Азербејџан такође покушава да изгради путни и железнички коридор који би га повезао са Нахичеваном, посебним делом азербејџанске територије на југозападној граници Јерменије, што би земљи дало директну везу са Турском.

Осим хуманитарног питања, сукоб је од међународног значаја из неколико разлога. Што је најважније, регионалне силе, укључујући Русију, Турску и Иран, у различитом су степену уложене у Јужни Кавказ.

Турска је већ изјавила снажну подршку Азербејџану, док Русија има безбедносни савез са Јерменијом, иако продаје оружје обема земљама.

ЕУ је, док је инсистирала на разговорима, почела да се ослања на Азербејџан да би енергетски партнери надокнадили губитак руског увоза гаса и нафте од почетка рата у Украјини.

Да ли Русија губи утицај?

Одлука Азербејџана да покрене нову офанзиву сугерише да Русија, растројена и исцрпљена својом скупом инвазијом на Украјину, губи контролу над земљама широм бившег совјетског региона које је сматрала својом сфером утицаја.

Руски председник Владимир Путин лично је посредовао да се рат између њих двојице оконча 2020. и распоредио 2.000 руских мировних снага. У то време, посматрачи су рекли да је мировни споразум Москви дао обновљен утицај у региону, док је продубљивао ослањање две земље на Кремљ.

Јерменија је послала помоћ Украјини, Азербејџан је стао на страну Турске

Али катастрофална руска инвазија на Украјину дубоко је узнемирила обе земље, које су од тада настојале да диверсификују своју спољну политику даље од тешке зависности од Русије.

Азербејџан се зближио са Турском и Израелом, купујући оружје од обе земље.

Јерменија је направила неколико демонстративних потеза критикујући и дистанцирајући се од Русије док се удварала утицају на Западу.

Раније овог месеца, администрација у Јеревану саопштила је да угошћује америчке војнике у заједничкој војној вежби без преседана. Јерменија је у Украјину послала и хуманитарну помоћ коју је лично испоручила Ана Хакобјан, супруга јерменског премијера Никола Пашињана.

Информер

БОНУС ВИДЕО: