Курти наставља да хапси Србе и отима храну и лекове

Курти наставља да хапси Србе и отима храну и лекове.

Док нестају последње залихе лекова и медицинског материјала у Клиничко-болничком центру у Косовској Митровици, али и док се све више осећа несташица разних врста робе, наоружане формације под командом Приштине јуче су наставиле са хапшењима, а на њиховој мети у Звечану нашао се М. Ш. На тај начин Албин Курти је наставио свој терор који свакодневно спроводи над српским народом. Преко прелаза Јариње и даље је немогуће ући на Космет из правца централне Србије због одлуке Приштине од 24. септембра и догађаја у Бањској, а блокада свих прелаза за српску робу на снази је чак од 14. јуна. У оба смера за грађане је на северу пре неколико дана отворен само прелаз Брњак, али на улазу у оба смера чека се најмање сат времена.

За то време специјалне јединице „косовске полиције” масовно патролирају севером Космета, где пресрећу чак и возила санитета. На све то међународна заједница ћути, нарочито од 24. септембра. Забрана улаза српске робе највише погађа око 500 пацијената у КБЦ-у у Косовској Митровици, где је болничка апотека готово празна, док лекари већ данима упозоравају на непосредну опасност од хуманитарне катастрофе. „Ми немамо основне лекове, почевши од антибиотика до лекова за онколошке пацијенте. Немамо кисеоник, који је потребан на свим одељењима, а оболели од короне се већ јављају. Немамо санитетски материјал, за бебе у породилишту немамо бе-се-же вакцине. Питање је и како ће људи који годинама примају вакцину против грипа моћи да је приме. Да ли ће и сада, као и када је било питање вакцина за ковид 19, а које је Курти забранио да се допреме на Космет, морати да иду у Рашку”, пита у изјави за „Политику” др Драгиша Миловић, заменик директора КБЦ-а у Косовској Митровици.

Упозорава да је терор који спроводи Курти неиздржив. „У недељу су специјалци Приштине на Брњаку поново зауставили и претресали санитетско возило у којем је био пацијент лечен у Београду. То је 210. заустављање наших видно обележених возила за последње две године, откако је Курти на власти. Возача и техничара су третирали  као криминалце, држећи ка њима дуге цеви, не обазирући се на то да се у возилу налази тежак пацијент”, истиче Миловић, уз напомену да је нарочито тешка ситуација када је у питању храна за болеснике који су на посебном режиму исхране, јер се не може, на пример, храна намењена за оболелог на ушном одељењу поделити дијабетичару.

У болници су последње залихе, направљене када је преко лиценциране фирме поред лекова стигао и инфузиони раствор и санитетски материјал, али је већи проблем с кисеоником „јер никада не знате када ће коме да затреба”. „Мислите ли да се кисеоник може заменити, као што то радимо с неким одговарајућим лековима, нађемо замену? Али како и чиме да замените кисеоник? На све ово месецима указујемо Еулексу, Кфору, Унмику, ОЕБС-у, канцеларијама амбасада у Приштини… Пишемо земљама Квинте, али нико не жели да реши овај горући проблем”, упозорава др Миловић, наглашавајући да је „ситуација у КБЦ Косовска Митровица јединствена у свету, где се чак и Светска здравствена организација ниједном речју није огласила да прекине ову тортуру над немоћним и болесним живљем”.

Да је ситуација јако критична и због несташице прехрамбене робе која има српску декларацију, за „Политику” потврђује Звездан Михајловић, овлашћени дистрибутер београдске штампе фирме „Беоколп”, која је регистрована у приштинском систему. Овај привредник доскора је имао дисконт с прехрамбеним производима, пићима и осталим потрепштинама, али је „морао да затвори услед скоро па сталних криза у овом делу Космета”. Оно на чему посебно Михајловић потенцира јесте податак да је само у последње две године од укупно 400 приватних радњи, предузећа, али и већих фирми – чак 200 затворено. Од тога је највећи број у периоду од маја месеца ове године.

„Били су то маркети, дисконти, мале продавнице, киосци с прехрамбеном и мешовитом робом. Услед кризе која овде не јењава, услед забране робе са српском декларацијом која не може да уђе на територију Космета, а посебно откако су косовски инспектори кренули у својеврсну рацију, многи приватници су закатанчили радње. Чак су и многи познати угоститељи затворили кафане и кафиће, јер како да исплаћују раднике када дневно не могу да зараде да купе ни основно што им треба. А и људи су навикли на српске производе, којих тек само у траговима има. Углавном је то хемија за кућне потребе и ситнице које баш и нису неопходне за једно домаћинство”, упозорава Михајловић, чија фирма „Беоколп” упошљава пет радника, којима је „из старих залиха успео да исплати три плате, али не и септембарску”.

Како каже, његових пет радника с породицама је на „белом хлебу”. „Хтео сам да позајмим, да им исплатим и септембарску плату, али су они одлучно одбили. Можете мислити како је породицама које месецима не раде, који су услед мера Приштине били принуђени да затворе радње… Узмите, рецимо, једну радњу која је издржавала власника и његову породицу. А где су ту добављачи робе и њихову чланови породице. Или један угоститељски објекат који има власника, он своју породицу, куваре, конобаре, чистачицу… Долазимо до бројке да је више од десет хиљада људи гладно. Да су на ’белом хлебу’. Ето, то су мере приштинског режима”, огорчено закључује Михајловић. На питање да ли постоји шанса да се барем српска штампа некако допреми на Косово и Метохију, с обзиром на то да је фирма у косовском регистру, одрично одговара. „И новине подлежу мерама Приштине”, истиче Михајловић.

Приштинске интервентне јединице тероришу на путу ка Бањској

На северу Космета и јучерањи дан је само наизглед протекао мирно, али је Србе опет узнемирила вест да је ухапшен њихов сународник из Звечана. На Балабану, у делу магистралног пута који води ка Бањској, и даље су припадници интервентне јединице косовске полиције. Прелаз Јариње је затворен, а многи који би у Рашку, за лекове, морају да иду на Брњак, што, рецимо, житељима Лепосавића представља малтретирање због дужег пута, али и због чекања на прелазу. До 24. јуна, до када су прелази били отворени, Лепосавцима је било потребно, без задржавања на Јарињу, пола сата да стигну до Рашке. Толико је трајало да превале пут у једном правцу у дужини од 29 километара, колико има до најближег града у централној Србији. Сада им је само у једном правцу, преко Брњака, неопходно најмање два сата, јер морају да зађу у звечанску општину и даље ка Зубином Потоку и Новом Пазару.

Биљана Радомировић/Политика

Бонус видео