Заштита на раду или заштита послодаваца: Ко је крив кад нам страдају радници
(Фото: Весна Веизовић / Васељенска)
Заштита на раду или заштита послодаваца: Ко је крив кад нам страдају радници.
Сваког шестог дана у Србији се повреди или смртно страда по један радник.Многи би рекли ко ради тај и греши, али ова црна статистика нас приморава да се запитамо које последице сносе послодавци који крше Закон о безбедности и здрављу на раду што доводи до повређивања радника а неретко и до трагедија?
Чак и када се извештава о том догађају најчешће се не помиње назив фирме, нити се објављују околности под којима је дошло несреће, већ се само објаве иницијали и године страдалог.
Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије за РТ Балкан каже да годишње имамо око 50 повреда или смрти на раду, а половина ових несрећа одиграва се у грађевинском сектору.
Торлаковић открива да се на грађевини најчешће догађају повреде приликом ископа ровова, када се не ставе правилно заштитне ограде, приликом пада са висине или проласком испод терета.“То је стандард и не представља ништа ново, али оно што смо приметили последњих месеци је да изостаје објашњење шта се и како десило, ко је човек који је настрадао, у којој фирми… Јавност добија штуре информације, као да се намерно штите послодавци, апсолутно сам сигуран да је неко забранио да се о томе пише и говори”, каже синдикалац за наш портал.
“До повреда долази јер послодавци имају велику флуктуацију радника, односно мало оних који су у сталном радном односу, тако да радници немају одговарајућу обуку. Самим тим расте могућност за стицање повреде, нажалост и оне са смртним исходом”, објашњава он.
“Не постоје адекватне казне за оне чији се пропуст и одговорност утврде. Проблем је што нема ни довољно инспектора рада, један покрива чак 1.000 правних лица”, наглашава председник Синдиката радника грађевинарства.
Правница за радно право Олга Вучковић Кићановић за РТ Балкан каже да је на послодавцу свакако већа одговорност него на раднику.
“Наши радници су махом неодговорни, а ови страни који долазе на дефицитарна радна места ништа не знају, па је небезбедност на раду већа све док не прођу потребне обуке. Зато је послодавац дужан да зна све мере и да предвиди све исходе”, поручује она и додаје да су на суду подједнако заступљени и једни и други.
У грађевинском сектору, званично је запослено око 30.000 особа, али се претпоставља да је број радника много већи када се урачунају и они који раде на црно, инострани радници итд.
Казне се крећу од 20.000 динара за запослене који не воде рачуна о сопственој безбедности, до 1,5 милиона динара за послодавце који не спроводе мере безбедности и здравља на раду утврђене законом и прописима.Иначе, последњи случај повреде на раду догодио се пред викенд, 6. октобра 2023. у Београду, када је на радника М. Р. пао зид од 30 метара. Он је у бесвесном стању превезен у Ургентни центар.
Месец дана раније, 06.09.2023. у Аранђеловцу, један радник преминуо је услед повреде приликом извођења радова у једној фирми. Њега је земља затрпала живог, па су у болници само могли да констатују смрт.
Крајем августа, 24.08.2023. и Народна скупштина Републике Србије нашла се у новинским ступцима као место погибије радника Н. К. (45), запосленог на одржавању водоводних инсталација. Он је настрадао на радном месту покушавајући да утврди због чега улази вода у окно од теретног лифта за храну, а до стравичне несреће је дошло јер се лифт покренуо и несрећном човеку одруби главу. У тренутку несреће Н. К. је био сам.
Сања Илић/РТ Балкан
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
