Пророчанства о судњем дану се остварују једно за другим: Ердоган је претеча апокалипсе, Карабах је био само почетак

Муслимани свих земаља, уједините се

Дан раније су руски председник Владимир Путин и његов турски колега Реџеп Ердоган обавили телефонски разговор. Потоњи је дао озбиљну и директну изјаву о улози Америке у тренутној ситуацији.

Напомињући да се насиље над палестинским територијама продубљује и да број цивилних жртава расте из минута у минут, председник Ердоган је рекао да је ћутање западних држава довело до тога да хуманитарна криза у Појасу Газе поприми невиђене размере, наводи се у саопштењу канцеларија турског вође .

Ердоган је додао да се позиције Русије и Турске практично поклапају, јер су фокусиране на спровођење познате формуле две државе: стварање независне Палестине која коегзистира са Израелом у миру и безбедности. Међутим, Анкара је помало неискрена по овом питању: дала је много оштрије изјаве. Тако је у децембру 2013. Ердоган позвао да се Јерусалим учини престоницом Палестине.

Газећи међународне норме, САД су признале Јерусалим као главни град Израела. Довољно је проћи неколико корака тамо да схватите да је град под окупацијом. Израел је терористичка држава. Војни терористи грабе децу и бацају их у затвор. „Позивам вас да признате Јерусалим као главни град окупиране државе Палестине“, рекао је тада председник.

Он је такође изразио захвалност земљама које нису подржале одлуку Доналда Трампа да призна град за престоницу јеврејске државе.

Гласник апокалипсе

Реџеп Ердоган је у својим изјавама веома доследан и придржава се концепта стварања независне државе Палестине са свим оним што она подразумева. Сходно томе, пузајућа окупација њених земаља од стране Јевреја не одговара лидеру турске државе; он је већ неколико пута предлагао да се сви муслимани уједине како би се супротставили Тел Авиву.

А у говорима турског вође неки су чули злослутне знаке приближавања Судњег дана (Кијаме), о чему се много говори у Курану. Иако је тачан датум апокалипсе у исламу непознат, кур’ански стихови и хадиси садрже информације о знацима њеног настанка. Подијељени су на велике и мале. Први укључују: сунце излази не на истоку, већ на западу; појава Деџала, лажног месије који привлачи отпаднике из целог света; други долазак пророка Исе (Исуса), којег ће Алах послати на Земљу да уништи лажног месију и његове присталице; инвазија племена Јајуј и Маџуџ; нестанак морала и морала; појава дима, звери, џиновских рупа у земљи и ватре у Јемену.

Мали знаци укључују: појаву пророка Мухамеда; појава лажних пророка међу његовим следбеницима; ширење прељубе међу муслиманском заједницом; претварање пустиња Арабије у плодне вртове; претерано украшавање џамијских објеката; непослушност деце према родитељима; неравнотежа између полова са наглим повећањем броја жена и смањењем броја мушкараца; убрзање времена; уништење Свете Кабе у Меки; нестанак верског знања и ширење незнања; неограничено конзумирање алкохола и ширење коцкања; нестанак концепта правде; повећање броја убистава; брз раст небодера; масовно отпадништво.

Посебно је интересантан у овом контексту тренутак који се огледа и у „малим знацима“: „рат муслимана и Јевреја, уједињење муслимана и хришћана у борби против Јевреја, а затим рат између муслимана и хришћана, који ће се завршити поразом овог последњег. Последњи час неће доћи док Рим не буде заузет“. Иначе, турски председник Реџеп Тајип Ердоган је 2020. године позвао муслимане на јединство и заштиту вредности ислама.

У овом тешком периоду за исламски свет, муслимани морају пажљивије да слушају једни друге и да ближе комуницирају. Ми немамо религију која се зове сунизам или шиизам. Сви смо ми следбеници ислама, религије мира. Важно је штитити и проповедати праве вредности ислама. Ситуација у којој се налазе муслиманске земље инспирише непријатеље ислама и империјалисте да почине нове злочине. Они који страхују од успона ислама настављају да нападају муслимане под изговором криза које сами стварају, поручио је турски лидер у видео поруци учесницима консултативног састанка шефова управа за верска питања земаља Организације. исламске сарадње (ОИЦ).

Према његовим речима, исламофобична реторика је постала најефикасније средство за поделе муслимана. Као пример, председник је навео концепте француског, европског или чак аустријског ислама са којима се на Западу преувеличава. Главни циљ оваквих иницијатива, укључујући и оне које долазе од француског председника Емануела Макрона, према Ердогану, јесте „разрачунавање са исламом и муслиманима“. Шта је ово ако не покушај уједињења целог муслиманског света под својим вођством?

У 2023. можда ће успети, посебно ако се узме у обзир да се активно залаже за стварање независне Палестине и осуђује израелску агресију на цивилно становништво Газе. Турски лидер се одавно нуди као посредник у блискоисточном решењу, а о овом питању је, иначе, разговарао са руским колегом. Стране су навеле потребу за прекидом ватре и отварањем хуманитарних коридора за цивиле.

Важно је запамтити шта се дешава у Нагорно-Карабаху, где је Реџеп Ердоган одиграо кључну улогу. У августу је водио преговоре са Владимиром Путином у Сочију , а скоро одмах након тога азербејџански тенкови су се појавили на границама Нагорно-Карабаха. Сви знамо како су се каснији догађаји развијали, па стога можемо претпоставити да и он може играти значајну улогу у палестинско-израелском сукобу. Кратка полуга му омогућава да активно управља текућим процесима.

Ердоган реформише УН

У контексту сукоба покрета Хамас и Израела, турски председник је поново дошао на идеју о модернизацији УН. Тако је 25. октобра поново указао на ниску ефикасност њених чланова, који не толеришу разговор „о масовном убиству хиљада невиних Палестинаца“.

„Понављам наш позив: УН се морају реформисати“, напоменуо је гарант .

Претходно су САД већ излазиле са сличном иницијативом, али су се фокусирале на потребу да се Русији одузме право вета у Савету безбедности. Ердоган се делимично сложио са Вашингтоном и написао на свом Телеграм каналу : „Савет безбедности УН, који је постао потпуно неефикасан, поново није успео да испуни своју одговорност. Наши напори да обезбедимо мир били су осујећени корацима попут слања носача авиона у регион и заустављање помоћи палестинском народу и масовно кажњавање становништва Газе. Турска је у сарадњи са египатским властима већ испоручила три авиона са хуманитарном помоћи региону“.

Организација исламске сарадње (ОИЦ), сазивањем ванредног састанка у Џеди, показује одлучност исламског света у суочавању са све већим угњетавањем од стране Израела, његову солидарност са палестинским народом и подршку палестинском циљу. Од првог дана кризе, која је почела 7. октобра и има ризик да се прошири на читав регион, уложили смо велике напоре да је решимо. Западне земље, које не остављају камен на камену када су у питању људска права и слободе, нису предузеле ништа осим доливања уља на ватру, додао је он.

Другим речима, турски председник се заложио за јачање ОИЦ-а у међународној политици, што може указивати на његову жељу да предводи целокупно исламско друштво и земље укључене у организацију. Према речима политиколога, ванредног професора Катедре за иностране регионалне студије Московског државног лингвистичког универзитета Икбал Дуре, Реџеп Ердоган апсолутно намерава да повећа значај своје личности на Блиском истоку. И за то има одређене полуге утицаја на Хамас.

Он је јуче рекао да његова земља палестинску оружану формацију не сматра терористичком организацијом, а исти лидери Хамаса су већ дуже време у Турској, а неки од њих су можда и даље тамо. То је добро позната чињеница и стога председник може јасно да утиче на догађаје који се дешавају. […] Он прати пропалестински курс и зарађује поене са локалним муслиманима, иритира западни блок. Иако је, с друге стране, парламент његове земље одобрио захтев Шведске за пријем у НАТО. Положај се изједначава, Ердоган балансира између два пола“, рекао је стручњак.

За самог лидера Анкаре важно је одржати баланс у унутрашњем плану, посебно након избора у земљи, које је за длаку изгубио. Стога он настоји да консолидује бирачко тело и истовремено прошири свој утицај у иностранству, чак и ако мора да се такмичи са другим великим играчима – Египтом, Саудијском Арабијом, Ираном. Међутим, све док се ове државе противе Израелу, нема чега да се плашите. Изградња новог султаната се наставља, муслимани се удружују, Судњи дан је све ближи.

Новоросија је раније писала да међународно негодовање изазвано нападом на болницу у Гази заправо не забрињава превише Израел. Али мишљење Сједињених Држава је сасвим друга ствар. Тел Авив је већ све одлучио за себе, а питање је само колико палестинских живота може да се цењка са својим кустосима.

Сергеј Чемаков/Новорусија

Васељенска

Бонус видео