Драгана Миљанић: Национално окупљање је брана бриселском беспућу

Национално окупљање је брана бриселском беспућу

Став Српске странке Заветници је био и остао јасан – нема сарадње на било ком нивоу са политичким организацијама које су за прихватање Француско-немачког плана, онима који се опсесивно баве прекречавањем мурала Ратку Младићу или онима који би слике Светог Саве у основним школама радо заменили сликама космоса. О истребљењу јадних даброва од стране верника СПЦ, да не говоримо. Сарадња са “оваквима” могућа је једино око строго техничких питања, у циљу ефикаснијег и транспарентнијег изборног процеса, и у томе нема ничега спорног.

Видели смо много пута како нам прозападни медији и политичке организације годинама и упорно пришивају етикете попут: екстремни десничари, клерофашисти и/или ратнохушкачи. Видели смо и то да су данас сви они тобоже изненађени зашто је за странке Националног окупљања “правац Европа” децидно, доследно и несумњиво погрешан правац. Чини се да неки центри моћи до краја нису веровали да у Србији постоје и оне политичке снаге, које могу да се одупру вештачком конструкту да у овој земљи ништа не може да се промени, јер њоме већ деценијама, ако не и вековима, владају једни те исти људи, који по потреби мењају дресове, али све време играју за исти тим. Екстремни десничари за час ће постати прихватљиви десничари, али уколико пристану да одржавају наратив Вучић vs Ђилас.

Режимски медији би, пак, упорно да нас трпају у кош с Ђиласом, а повремено нас оптужују и да смо “Куртијеви Срби”. Јасно је да и једнима и другима одговара биполарна политичка сцена, како би српско гласачко тело стекло утисак да у Србији постоје само две легитимне опције – она коју предводи Драган Ђилас и она коју предводи Александар Вучић. Између та два света, како покушавају да увере грађане Србије, не постоји ништа ново, друго и другачије.

Па ипак, истина је да и СНС и ССП могу да се назову “Правац Европа”, јер је то једини пут којим се Србија креће од Петог октобра до данас. Уосталом, о томе сведочи и нови слоган СНС-а, који се пуних двадесет година од убиства Зорана Ђинђића, бестидно служи његовим речима, иако народно предање каже да су се неки од најистакнутијих бивших радикала напили од среће када је “Зоран” убијен. Како сурово стоји у једном од мимова који круже интернетом – И јаје би му са гроба украо, а не слоган. Ово је утолико пре тачно, што је у претходној предизборној кампањи “председник свих грађана” знао да украде и слоган Заветника – Своји на своме.

Све у свему, док у Србији опстаје илузија да је једини избор који народ има, онај између две “проевропске опције”, наша држава ће наставити да безнадежно тоне у све гори очај. То што се актуелни председник пред сваке изборе присети свог радикалског порекла, па уз дељење новца из државне касе и све већих спољних дугова, почне да удара у националне таламбасе, не значи да одмах после избора неће бити плаћена скупа цена тог његовог предизборног курса. Поново ћемо га слушати како нам објашњава, он или његови сателити, свеједно – да је Србија у тешкој ситуацији, да је притисак велик, да морамо да учинимо оно што је “добро за земљу” и “суочимо се са реалношћу”, уведемо санкције Русији, спроводимо или прихватамо Француско-немачки план и продамо странцима све што у овој држави још увек вреди. Изгледа да таква реалност не важи једино у тих пар месеци пред сваке изборе. Ствар је утолико сложенија што режим једину алтернативу самоме себи види у “жутим лоповима”. Наравно, истим онима са којима након сваких избора хрли да се “договара” о свему.

Уместо овог гласања за два крила потекла из истог, ЦК СКЈ, који се данас називају СНС и ССП, а настављају политику маршала Броза, постоји и реална алтернатива – Национално окупљање, које ће једном за свагда да прекине то титоистичко прозападно наслеђе, које Србији и српском народу никада ништа добро није донело. Управо због тога, сви они који желе да наставе ка бриселском беспућу, у нама с правом препознају опасност, јер знају да наше време неминовно долази.

Драгана Миљанић

БОНУС ВИДЕО: