Нови ДСС стари ДСС: Милош Јовановић наставља тамо где је стао Коштуница
Нови ДСС стари ДСС: Милош Јовановић наставља тамо где је стао Коштуница.
Данас смо били сведоци да се лидер Новог ДСС Милош Јовановић састао са емисарима америчког амбасадора Кристофера Хила, који подржава независност Космета а кога памтимо и као амбасадора САД у Скопљу који се мешао у унутрашња питања наше земље 1998 и 1999 док смо покушавали и војник путем да сачувамо Космет.
Истовремено, Јовановић за себе тврди да је десничар и патриота али да зарад рушења власти (шта год ми мислили о њој) је спреман на коалицију и са Ђиласом, Алексићем (тврди да је десничар али не знамо по чему, осим ако за њега десна рука Јеремића значи бити десничар), и свим прозападним, НАТО лидерима који подржавају независност Космета, увођење санкција Русији и улазак у ЕУ.
Па само да се подсетимо, историјата ДСС и штете коју је он нанео нашој земљи.
ДСС је настао одвајањем Војислава Коштунице од Зорана Ђинђића и Драгољуба Мићуновића као “тврдог националног крила” Демократске странке 1992. године. У време НАТО агресије када је Ђинђић заједно са Милом Ђукановићем путовао у Брисел и позивао да се наша земља још јаче бомбардује како би он дошао на власт Коштуничин ДСС је давао патриотске изјаве и осуђивао НАТО како би народ помислио да су они патриоте.То им није сметало да се 2000. Коштуница стави на чело коалиције ДОС као кандидат за председника тадашње Југославије. Није им као патриотама био проблем да се ставе на чело коалиције у којој су били Ђинђић, Сулејман Угљанин (који и данас позива на “аутономију Санџака), Ненад Чанак (који се и тад залагао за “аутономију Војводине), Г 17 + и сви остали издајници. Истина и сам Коштуница је боравећи те године у Подгорици подржао сепаратизам Мила Ђукановића иако је тврдио да се залагао за јединствену државу са Црном Гором.
Након што је обмануо грађане да су гласали за њега а не за НАТО коалицију, и победио на изборима, тадашњег председника Слободана Милошевића (иако је та победа дискутабилна јер је 5. октобра запаљена Скупштина и то баш просторија на спрату где су били гласачки листићи) Коштуница је довео на власт Ђинђића, Чеду Јовановића, Динкића, Лабуса и друге. Након тога тврдио је да је “необавештен” о томе кога је довео на власт,шта су урадили и шта многи од њих увучени дубоко у систем раде и дан данас.
Након што га је народ прозрео и након што је катастрофално прошао на изборима Коштуница подноси оставку на место председника ДСС а наслеђује га Санда Рашковић Ивић која је полухрватица и која је позната по изјавама да је Олуја “хуманитарна акција” а Сребреница “геноцид”.
Када више нису могли да се оперу пред грађанима 2017. године странку преузима Милош Јовановић који је зове Нови ДСС. Он је тврдио да је то сад нова странка патриотске орјентације.
Међутим, након расписивања последњих, парламентарних избора за 17. децембар 2023. Јовановић изјављује да је спреман на постизборну коалицију са Драганом Ђиласом и ДС, као и свим прозападним партијама само да би се срушила власт, што значи и са онима који признају Космет као независну државу и који су спремни да нас воде у ЕУ, и да уведу санкције Русији. То говори да је на помолу нови ДОС а да Нови ДСС има задатак да поново обмане бираче као што је то радио стари, не само 5. октобра 2000 него и на свим следећим изборима до 2008. године.Овај текст није подршка актуелним властима него само подсетник онима који у француском држављанину Јовановићу виде алтернативу властима да размисле.
П.С. Данас је и новокомпоновани патриота Мирослав Алексић виђен у једној од западних амбасада али о њему не треба много говорити. Довољно је подсетити се само да је политичку каријеру започео у Уједињеним регионима Србије (бивши Г17 + ) који су довољно рекли о себи од 2000 до данас па је прелетео код Вука Јеремића једног од кључних људи, некад Ђинђићевог а данас Ђиласовог ДС-а.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
U ovoj pljuvačkoj kolumni nepoznatog autora o Koštunici nedostaju dva tri važna elementa,
dve tri “istinite” priče, priča o mačkama, priča o neobaveštenosti,
priča kako je Koštunica oslobodio arnautske terorste itd…
Коштуница: зато сам 8 марта вратио мандат народу
После једностраног проглашења независности Косова сматрао сам да је неопходно да Скупштина Србије усвоји резолуцију којом се утврђује да сваки споразум са ЕУ
мора да буде у функцији очувања територијалног интегритета Србије.
За ту резолуцију више није било ранијег консензуса и националног јединства.
Зато сам 8. марта вратио мандат народу,
како не бих био саучесник у стварању нелегалне државе Косова.
У том процесу садашња власт у Србији учествује од 29. априла 2008. године,
када је потписан Споразум о стабилизацији и придруживању,
до дана данашњег када се тај процес убрзано приводи крају.
Коштуница: детаљније зашто сам 8 марта вратио мандат народу
„Стратегија К1 (Косово – споразум и последице)“. Реч је овде о стратегији америчке амбасаде формулисаној у vikiliks депешама из 2006. године. Та стратегија је на делу до данас и своди се на то како да се Срби убеде да им Косово није важно. Стратегија је формулисана у тренутку када су започели преговори о будућем статусу Косова и најсажетије изложена има четири фазе:
1) Утицај на избор кооперативне, демократске владе, 2) Смиривање српске реакције на отмицу Косова, 3) Поткупљивање посткосовске Србије и 4) Усмеравање Србије ка евроатлантским интеграцијама. Текући новоговор западне дипломатије је још једноставнији и сводио се на то да Косово вуче у прошлост, да је Косово изгубљено, а на званичној Србији је да припреми јавност на тај губитак, објашњавајући јој да се губитак претвара у добитак чим Србија препозна своју евроатлантску будућност.
Koštunica:
Као председник Владе Србије у овом тешком и пуном искушења времену сматрао сам да се западној стратегији отимања Косова, чији су се обриси назирали и пре него што смо се упознали са Стратегијом К1 из дипломатских депеша, мора супротставити такође одговарајућом стратегијом. Та стратегија косила се са западним плановима, као што је јасно да је њу део владајуће коалиције у Београду невољно и неискрено прихватио. Да је тако било и зашто је тако било сведоче и Викиликсове депеше.
Контрастратегија коју сам изградио насупрот западној имала је четири фазе: 1) Доношење Устава Србије, 2) Одбацивање Ахтисаријевог плана, 3) Сарадња са Русијом у одбацивању у Савету безбедности нове западне резолуције и 4) Неучествовање у стварању нелегалне државе Косово.
11.02.2006.
Podsetimo, premijer Srbije Vojislav Koštunica
i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić,
razgovarali u Vladi Srbije o Kosovu,
nakon čega je Nikolić izjavio da su se obojica složila
da ukoliko neko proglasi nezavisnost Kosova skupština Srbije proglasi okupaciju.
Nikolić nije održao obećanje, i to je bio jedan od razloga zašto je dr Vojislav Koštunica
raspisao izbore i vratio svoj mandat narodu.
Nikolić odbio i Tadića i Koštunicu
sreda, 06.02.2008.
Nikolić je stavio tačku na dvodnevno nagađanje čitave javnosti
i rekao da neće razgovarati ni sa predsednikom ni sa premijerom Srbije,
niti će podržati koaliciju DSS-NS.
Nikolić traži ostavku vlade i izbore.
Ostavka vlade povlači raspuštanje skupštine.
U tom slučaju predsednik Srbije ima dve mogućnosti,
najpre bi morao nekome da poveri mandat za sastavljanje nove vlade,
taj neko bi, po logici parlamentarne većine, morao da bude radikal Tomislav Nikolić,
(koji je inače ponavljao da neće u vladu bez izbora)
a tek kada to ne bi uspelo morao bi da raspiše izbore.
👉Nikolić nije pristao da formira vladu sa Koštunicom
jer je već tada bilo sve spremno za razbijanje SRS-a
i formiranje SNS-a za nekoliko meseci tj. 21. oktobra 2008👎
Laži o Koštunici…
OGLASIO SE I ALEKSANDAR POPOVIĆ: Dosta je bilo laži!
Ovo je istina o izručenju Slobodana Miloševića!
1 avgusta 2018
Stav i Vojislava Koštunice i DSS oko saradnje sa Tribunalom u Hagu je sve vreme, pa i tada, 2001. godine, bio jasan. Ta saradnja je predstavljala našu neželjenu i besmislenu međunarodnu obavezu na koju se obavezala
i koju je otpočela izručivanjem Dražena Erdemovića vlast Slobodana Miloševića.
Tvrdim, kao tadašnji potpredsednik DSS-a, da su i Koštunica i DSS bili apsolutno protiv bezakonja,
pa i protiv izručenja predsednika Miloševića Haškom tribunalu.
Konačno, kao svedok svih događanja, tvrdim da predsednik Koštunica, jer sam tog Vidovdana sa njim bio,
nije imao informacije o procesu izručenja predsednika Miloševića, tvrdim da ne postoji pismo kojim on odobrava izručenje, i iznenađen sam da je čudno da nakon sedamnaest godine od ove velike srpske sramote
i političke greške, postoje svedoci koji su se iznenada nečeg setili. Moj je utisak da to naglo prisećanje nema veze sa događajima 2001. godine, već sa događanjima u Srbiji danas.
👉Jedini dokument koji je Vojislav Koštunica potpisao, a u vezi je sa hapšenjem Slobodana Miloševića je onaj kojim se izričito garantuje da neće biti izručen bilo kom stranom sudu.
Izručenjem Slobodana Miloševića, Komandovali Đinđić i Pavković
27. jun 2005.
Na VIdovdan, 2001 godine, Slobodan Milošević izručen haškom Tribunalu.
https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.292.html:171371-Komandovali-272in273i263-i-Pavkovi263
Koštunica, rodoljub, državnik, jedan od najpoštenijih
srbskih političara u zadnjih sto i kusur godina
Gomila stranih ambasadora govorili su: dokle tako, Koštunice!
Zaludu ogroman trud.
Uzalud su (smradbotine svih boja) pretraživali sve Vikiliksove tajne depeše.
Nijedne jedine lepe reči o Vojislavu Koštunici.
Niko u američkoj i drugim zapadnim ambasadama da ga pohvali.
Svi su srpski političari tu, svi cinkare, izvinjavaju se, obećavaju,
zaklinju na vernost američkom ambasadoru, izdaju sve što se može izdati,
mole i kume, nude se, podnose izveštaje, ulaguju kao zadnji bednici, što i jesu,
uvijaju i prenemažu, i za sve njih američki, francuski, nemački i britanski ambasadori
imaju po neku lepu reč, odaju im priznanje, ili ih bar onako s prezirom razumeju,
jedino o Koštunici ama baš ništa dobro ne kažu.
Jedino o njemu i o srpskom narodu nijedne jedine lepe reči.
Znamo veliki broj srpskih političara koji su išli na specijalne i ubrzane tečajeve engleskog jezika
samo da bi mogli bolje da poslušaju, špijaju svoju zemlju i da to rade bez prisustva svedoka,
onako vazelinski intimno i toplo u četiri oka.
Pomislimo stoga da nije možda u pitanju jezička barijera, ali to odmah otpada kao objašnjenje,
jer je poznato da lider DSS-a poznaje i dobro govori svetske jezike.
Dakle, nije da on nije imao prilike da se istakne i nije da mu oni nisu pružili šansu
da se nekim izdajstvom proslavi, i to mnogo više nego svim drugim našim političarima.
Ali Koštunica ne iskoristi ni jednu jedinu. Ni jednu jedinu šansu!
Hajde da mu pređemo preko toga što je sve u vezi sa odbranom Kosova i Metohije,
donošenja i poštovanja Ustava Srbije, odnosa sa Republikom Srpskom,
zaštiti teritorijalnog integriteta Srbije i raznih drugih stvari javno govorio,
ali kako da mu oprostimo što je sve to isto, i to od reči do reči, ponavljao
i u razgovorima sa strancima koji objavljuju tajne depeše Vikiliksa!
Američkom specijalnom izaslaniku Franku Vizneru Koštunica saopštava:
„Nećemo samo na rečima odbiti kosovsku nezavisnost; mi ćemo i delovati“.
Ameriknaci konstatuju da je,
„Koštunica očigledno spreman da se protiv gubitka Kosova bori do kraja“.
Da je taj Koštunica makar tajno u nekoj ambasadi podržao pedere i gej paradu.
Što negde ne prećuta da je protiv NATO-a. Džaba je njemu što je prevodio
„Federalističke spise“ i što je još sedamdesetih godina prošlog veka pisao o Tokvilu,
kada nije razumeo da su pederi duhovna a NATO bezbednosna vrednost Zapada.
Ništa ovog čoveka nije moglo naterati da Amerikancima kaže bar jednu jedinu reč
protiv Srbije i srpskog naroda.
Neće pa neće, ni u četiri oka u nekoj ambasadi da pohvali NATO i pljucne na svoj narod i svoju zemlju.
Kakav je to uopšte Koštunica bio čovek, koji je tada vodio Srbiju,
a ne prezire je i ne zaklinje se Amerikancima da će je izdati čim bude mogao, i čim njima bude trebalo”…
I takav Koštunica je bez preporuka stranih ambasada hteo da vodi Srbiju i srbski narod i da opstane
među prekaljenim pulenima stranih službi i ambasada.
I za kraj…
Koštunica se odrekao svih privilegija
Koštinica je najpošteniji srbski političar u poslednjih 100 godina
Koštunica je poslednji predsednik SRJ i premijer
koji je ne čelo srpske vlade biran dva puta.
Premijersku fotelju napustio je u julu 2008.
Sednica na kojoj je VRATIO MANDAT NARODU
zatraživši raspisivanje vanrednih izbora trajala je 48 sekundi.
Protivio se potpisivanju SSP sa Evropskom unijom,
protivio se planovima Brisela da na Kosovo pošalje misiju Euleks
bez odobrenja Saveta bezbednosti.
Koštunica živi od penzije, ušteđevine i prodaje knjiga.
Odrekao se svih privilegija koje je stekao kao premijer i predsednik SRJ
– službenog automobila i vozača, kancelarije, sekretarice…
I dalje deo zarade izdvaja za humanitarne svrhe, mahom za Kosovo.
Novčani deo nagrade za pravnog pisca 2008. od 10.000 evra
poklonio je porodici Šapić za izgradnju kuće u Srbici na Kosovu.
PS
Živi u stanu koji je dobila njegova pokojna supruga.