Ево како су Срби изгубили ‘ИЋ’ из презимена и постали Албанци

Ево како су Срби ИЗГУБИЛИ ‘ИЋ’ из презимена и ПОСТАЛИ АЛБАНЦИ: Сад имају ДУПЛА ИМЕНА – јавно и тајно, а они који су одбили да их промене, завршили су у ЗАТВОРУ

Срби и Црногорци у Албанији имају два имена и презимена – једно јавно, албанско и једно тајно, српско. Пре нешто мање од једног века одузето им је оно препознатљиво „ић“ из презимена, а онда све промењено у духу албанског језика. Своја искуства Срби су испричали у једној емисији на Јавном сервису.

Наводи се да, иако их око Скадра живи више од 30.000, Срби и Црногорци у Албанији званично не постоје. Затирање националних мањина у овој земљи почело је још 1934. године, када је албански краљ Зогу забранио употребу свих имена и презимена која нису албанска.

Тако је Зоран Ђоковић постао Гезим Ђока, Канто Ђоновић добио је име Канто Зефај, Павле Брајовић се сада зове Павло Јакоја, Марко Башановић назван је Бледар Бељаа, а Омер Становић је добио име Имер Имери. Отац Хајра Чукића није желео да промени име и добио је 30 година затвора.
Постојао је и именик

„Када добијете дете, оно добије албанско име, не питају да ли сте католик, православац или муслиман. Презиме мора да буде кратко. Не Ђоновић, него Ђонај или Ђони“, кажу Срби из Албаније у емисији “Квадратура круга”.

Даље се наводи, да би се осигурали да неће бити непсолушних, постојао је именик имена која су Срби и Црногорци могли да дају деци. Нека су била бесмислена и понижавајућа – Дритарија, што значи прозор, или Гури, што значи камен.

Оно што је започео краљ Зогу, наставио је Енвер Хоџа. Срби који су 1934. године изгубили „ић“, за време Хоџе су у потпуности изгубили имена, националност, школе…

„Сада смо сви Албанци. Наравно, осећамо се као Срби“, објаснили су они у поменутој емисији.

Осим личног идентитета, Србима је одузет и онај колективни, а историја је избрисана. Православне цркве у Албанији су срушене или претворене у магацине. Скадар на Бојани зове се тврђава Розафа, остаци цркве Светог Стефана претворени су у џамију, а у пољу испред тврђаве срушена је црква светог Павла и подигнута још једна џамија.

Као да све то није било довољно, 1966. године забрањен је контакт националних мањина са матицом. Срби у Албанији најстроже су кажњавани ако би гледали телевизијске или слушали српске радијске програме

„Ухватили су ме једном како сам слушао народну музику и на три дана су ме послали у затвор. Породице које су ухватили да гледају ТВ протеривали су у други крај Албаније“, рекао је један од Срба.

Данас Срби у Албанији могу да врате име или презиме, али никако и једно и друго. И то само судским путем.

Извор: Жена.блиц