Орвелова 1984. још увек траје

Орвелова 1984. још увек траје

У покушају да се докучи права сврха најновије операције под лажним заставама, која је у току, не би било на одмет подсетити се једне фотографије, за коју се не без разлога могло наслутити да би могла имати везе са поменутом операцијом. То је она лепа фотка на којој су приказани Илон Маск и Бенџамин Натанијаху како 18. септембра 2023. весело ћаскају, а која је оне сумњичавце који не читају новине, а верују у теорије завера, понукала да се упитају, да ли су они у том тренутку знали да ће само двадесетак дана касније Хамас лансирати своју: „Operation Al-Aqsa Flood”. Њима је тада било сасвим јасно да су знали и да су се унапред радовали успеху Хамасове операције, од које је зависио и успех читаве операције под лажним заставама, чији уводни чин су, како ће се касније испоставити, Хамасовци сјајно одиграли.

А оним сумњичавцима на самом почетку те операције једино није било у потпуности јасно која је била њена главна сврха, јер такве операције углавном служе као параван или димна завеса за иза којих би се неометано, уз смањену или потпуно елиминисану пажњу јавности могле обављати неке друге операције. Пошто је тренутно у току неколико, а можда чак и више од неколико таквих операција, њихову пажњу и радозналост је интригирало питање, да ли је израелско-палестински сукоб планиран да истовремено олакша спровођење свих пројеката „Великог ресета”, или је можда један од њих имао приоритет.

Да се на такву могућност заиста могло рачунати показало је оно што ће се догодити сутрадан, након оног медијски добро покривеног, а вероватно не случајно баш тада аранжираног, пријатељског ћаскања Илона и Бенџамина. 19. септембра се у вечерњем ударном термину на једној од оних строго контролисаних телевизија званој MSNBC појавио чувени филантроп и човекомрзац Бил Гејтс. Главна тема је била, шта би друго него, вештачка интелигенција, која, према Биловим речима, без обзира што се о њој свашта прича, представља велику, можда и последњу, прилику за спас човечанства, које се, како теоретише његов другар Ноа Харари, нашло у еволутивном ћорсокаку.

Током тог, како ће се касније можда испоставити, историјског разговора, Бил није пропусти прилику да спомене велике напоре које улаже он лично и његова фондација, како би се смањила галопирајућа смртност фетуса, тек рођених беба, али и мајки, током и након порођаја. Наравно, да се правио Тоша, те није споменуо да је та галопирајућа смртност узрокована вакцинама, чији је он главни финансијер и промотер. Онако успут, како се на први поглед чинило, у контексту борбе за очување планетарног здравља, која се, то треба увек нагласити, налази у тежишту његове општечовечанске мисије, нагласио је да се о климатским променама и људском здрављу не може више говорити као о два засебна проблема, већ као о једном проблему, јер су они испреплетени и неодвојиви једно од другог.

Прича о климатским променама је толико отрцана, да су се са њом почели дискретно исмејавати не само озбиљни научници, него и они поклоници медија главног тока, али повезивање климатских промена са здрављем становника планете, било где да живе, је новијег датума, тако да се та Билова кратка опаска могла у том тренутку, као што је већ напоменуто, схватити као узгредна. Међутим, каснији развој догађаја је пружио оним на почетку поменутим сумњичавцима доста аргумената да наслуте који од пројеката „Великог ресета” је имао највише везе са најновијом војном операцијом под лажним заставама.

Само неколико недеља касније, то јест одмах након спектакуларног лансирања те операције, светски медији ће бити преплављени извештајима у којима ће се на папагајски начин понављати мантра о „климатским променама и јавном здрављу”. Ту ревију је отворио угледни британски медицински часопис (The British Medical Journal), у чијем октобарском броју се на самом почетку појавио прилог главног уредника под насловом: „Време је да се климатске промене и угрожена природа третирају као неодвојиво глобално здравствено ванредно стање”. Чланак је потписало чак тринаест главних уредника медицинских часописа, подразумева се угледних, из свих крајева угрожене планете. Наведено је на самом крају да је тај веома важан уводник истовремено објављен у, ни мање ни више, 250 часописа и публикација, које имају било какве везе са здрављем и медицином.

https://bjsm.bmj.com/content/bjsports/early/2023/10/21/bjsports-2023-107766.full.pdf

Након тога та тема, или револуционарно откриће, почела се појављивати, као по неком налогу, у свим водећим медијима глобалистичке оријентације, почевши од Гардијана, па преко Си-ен-ена, Си-би-сија, до Вашингтон поста. О нераздвојивости климатских промена и људског здравља веома корисне информације су се могле наћи чак и на чувеном временском каналу – The Weather Channel. Неке публикације су ишле и у детаље, објашњавајући како климатске промене утичу на здравље жена, деце, сиромашних, Кенијаца, те радника свих могућих струка и профила.

Том глобалном информативном подухвату медијима су се готово симултано придружиле и оне славне невладине организације, подразумева се не-профитне. Прва се јавила „One Earth” са прогласом под насловом: „Зашто су климатске промене повезане са јавним здрављем”. Да би се са идентичним или веома сличним насловима својих обраћања ускоро као у хору јавили британски „Health Alliance on Climate Change”, „Црвени крст”, „Доктори без граница” и још многи други за које мало ко да је икада чуо, а које и поред анонимности ревносно обављају своје општечовечанске мисије.

А да се не говори о локалним здравственим ауторитетима и организацијама широм планете, од Западне Аустралије до Арканзаса. Наравно, подразумева се да је и чувена Википедија својом експертизом дала свој изузетно важан допринос на ту, како се на основу свега изложеног да закључити, тренутно најважнију тему од планетарног интереса. Да је то најозбиљније схватила може се закључити из податка да је своју страницу под насловом: „Утицаји климатских промена на људско здравље”, допуњавала или „апдејтовала” више пута за последње три недеље, него за три месеца која су им претходила.

И на крају да се као шлаг на ту величанствену торту помене и Светска здравствена организација, која је 12. октобра, тачно пет дана након почетка оне блискоисточне војне операције, темељно прерадила своју страницу посвећену климатским променама. У тој новој верзији, знатно опширнијој од претходне, између осталог се каже:
„Према најновијим подацима СЗО, 2 милијарде људи живи у условима недостатка пијаће воде, 600 милиона људи годишње оболи од болести узрокованих неадекватном исхраном, док су од укупног броја умрлих од тих болести 30% деца испод пет година старости. Климатски стресори су главни узроци тих болести. 2020. године 770 милиона људи је било суочено са глађу, претежно у Африци и Азији. Климатске промене неизоставно утичу на доступност, квалитет и разноликост хране, изазивајући прехрамбене кризе.

Промене у температури и падавинама изазивају ширење такозваних векторских болести. Без превентивних акција смртност од тих болести, која тренутно износи 700,000 годишње, ће се неминовно наставити повећавати. Климатске промене индукују, како оне тренутне менталне поремећаје, као што су анксиозност и пост-трауматски стресови, тако и оне дугорочне болести узроковане променом станишта и нарушеном друштвеном кохезијом”.

Као што се може видети, више је него јасно да су се климатске промене одједном, скоро преко ноћи, претвориле у главног узрочника свих могућих проблема са којима је човечанство суочено у тренутку реализације оног пројекта званог „Велики ресет”. А то су неухрањеност, паразити, недостатак пијаће воде, затим експоненцијални пораст смртности од врућине, хладноће, пожара и поплава, и на крају менталне болести.

Такођер, није тешко приметети сличност између оног помора од пре неколико година, узрокованог оним страшним вирусом званим SARS-CoV-2, са помором који је управо започео, а који је узрокован климатском променама. Током оног претходног, сви они који су умрли од било ког узрока, са позитивним резултатом теста на поменути вирус су проглашени и званично заведени као жртва пандемије. На исти начин сви они који тренутно умиру из било ког разлога проглашавају се аутоматски жртвама климатских промена.

У том прилично узбудљивом развоју догађаја долази на ред 26. октобар, када је угледни британски Телееграф на ударном месту објавио чланак под насловом: „Климатске промене су највећа претња здрављу – човечанству прете велике жртве уколико се нешто не предузме”, чији су аутори председник СЗО, Tedros Adhanom Ghebreyesus, затим Sultan Al Jaber, специјални изасланик Уједињених нација за питања климатских промена и здравља, и Vanessa Kerry, директор специјалног програма УН за питања спашавања планете, познатог под шифрованим називом COP28. Након свега изложеног и набројаног сувишно је наводити о чему су у том чланку писали тако угледни аутори.

https://www.telegraph.co.uk/global-health/climate-and-people/climate-change-is-the-biggest-health-threat-of-all/

Али није сувишно још поменути да је Тедрос „Велики” одмах сутрадан на свом „X” налогу својим пратиоцима и обожаватељима укратко објаснио о чему се ради: „Климатска криза је и здравствена криза. Аерозагађење и високе температуре узрокују пораст оболевања од дијабетеса, канцера, кардиоваскуларних и респираторних болести. Људи умиру пре него што би требали, а они најрањивији су највише угрожени. Лечење наше планете се мора схватити као приоритет, што подразумева стварање ефикасних здравствених система који ће обезбедити здравствену заштиту свима, без обзира где живе. То је од круцијалне важности за добробит будућих генерација”. Тако нешто се могло и очекивати од челника тако важне организације као што је СЗО, поготову што се ради о човеку у чијем лику се већ увелико препознаје председник будуће јединствене светске владе, која ће свечано бити инаугурисана следеће године потписивањем оног озлоглашеног свеобавезујућег Пандемијског уговора.

А према новој недавно прикаченој клаузули Тедрос „Велики” неће бити овлаштен да проглашава само пандемије, као некада, већ и нову врсту ванредних стања, такозваних „Public Health Emergency of International Concern” (PHEIC), што би се могло превести као Јавна здравствена криза од међународног интереса. Они на почетку поменути сумњичавци су прокужили да се иза те дефиниције не мора обавезно крити нека специфична болест, или не дај боже неки смртоносни вирус, попут оног SARS-CoV-2, већ нешто много опскурније, као што су климатске промене.

Наравоученије

Узимајући све то у обзир, онда се с правом може прихватити могућност да су ти сумњичавци итекако имали основа за оне своје сумње. Јер је више него очигледно да су режисери представе све сјајно замислили. Док је светска јавност била заокупљена Трећим светским ратом, који само што није почео, ако већ није почео, у парламентима држава чланица СЗО је било много лакше без велике помпе и публицитета прогурати законе уз помоћ којих ће се глатко реализовати план о предаји суверенитета тих чланица у руке СЗО, то јест њеног директора Тедроса „Великог”, будућег председника светске владе.

А како је та камуфлажа у пракси изгледала сазнаће се једног дана из оних алтернативних извора и историја, које ће свакако бити написане, мада ће их мало ко читати, као што то обично бива. Након што су у парламентима држава перјаница и гласних промотера демократије и људских права уз велику помпу изгласани интревентни закони о доштампавању нових милијарди, билиона и трилиона, како би се „финансијски” помогла држава Израел, чији су опстанак угрозили палестински цивили, на челу са женама и децом, доћи ће на крају ред за изгласавање по краткој процедури и они поменути закони о предаји суверенитета тих држава. О тим законима се неће много дискутовати и расправљати јер ће вредни и савесни парламентарци бити уморни од спашавања државе Израел и гледаће да се што пре усвоје, па да иду својим кућама на заслужен одмор.

Али, не ради се ту само о предаји суверенитета суверених држава у руке нове светске владе, него и спровођењу у дело, то јест реализацији, и осталих тачака оне „агенде Великог ресета”, које се баве поробљавањем оних грађана које у парламентима представљају њихови вредни представници, које су они сами „демократски” изабрали. А то су оне тачке о дигиталном идентитету, цензури, биометријској и свим осталим контролама целокупног светског становништва, којима ће се у потпуности на легалан и демократски начин анулирати и последњи трагови оно мало слобода, које су још преостале након завршетка прве фазе тог пројекта спроведене током претходне пандемије.

А да се не говори о играма без граница на границама оних некада суверених држава, у којима је планирана замена становништва. Те игре су у завршној фази, а да би се и оне глатко и ефикасно спровеле до краја свакако ће добро доћи халабука о опасности која се надвила над заблуделим човечанством, отеловљеној у оном страшном Хамасу. Да опасности не би недостајало или мањкало из нафталина се ваде оне хладноратовске приче за застрашивање о нуклеарним армагедонима, поткрепљене оним лабораторијски монтираним фоткама печурки чудесних облика, које, након своје вишедеценијске употребе, мада већ отрцане, још увек имају магичну моћ утицаја на креирање перцепције стварности модерне верзије одавно зомбираног Хомо сапијенса, која се не разликје много од перцепције становника три тоталитарне супер-државе: Океаније, Евроазије и Истазије из Орвелове 1984, који живе у стању перманентних ратова, сукоба и револуција.

А када Тедрос „велики” следеће године прогласи ону „Јавну здравствену кризу од међународног интереса”, коју ће они сумњичавци прогласити инаугурацијом нове софистициране верзије пандемија, о којој и они сами још увек нагађајау како страшна би могла да изгледа, нико се више неће сећати ни Хамаса, ни Бенџамина Натанијахуа, ни атомских бомби, које замало нису попадале на Њујорк, Лондон, Париз, Пекинг, Москву, Тел Авив …. Као што се неће сећати ни оних десетина или стотина хиљада, а можда и милиона палестинских цивила који ће у међувремену страдати. А зашто би их се сећали, јер, они су ионако „бескорисне изелице”, као и сви они зомбирани протагонисти представе краја још једне фазе у развоју човечанства, зване “демократија”, чијим патњама су онако вешто замајавани.

Таман када је објављено да је Москва сазнала да Вашингтон припрема нову специјалну атомску бомбу са којом ће сравнити Москву, и да она припрема брз и адекватан одговор, да је Њу Делхи стао на страну Тел Авива, а да они Хамасови командоси у сандалама припремају потапање америчког носача авиона са специјалним торпедом који се лансира са рамена, долази „хит” вест да 8. новембра Уједињене нације, заједно са Фондацијом Била и Мелинде Гејтс и Рокфелеровом фондацијом приређују свечану промоцију пројекта под шифром – „50-in-5” agenda, којим, како је у кратком саопштењу најављено, треба да се лансира кампања убрзавања дигитализације, и то обавезне, свих аспеката модерне стварности, као што су већ поменути идентитети учесника или протагониста те стварности, плаћање, и размена свих врста података, то јест њихова доступност било коме.

У том саопштењу је наведено да ће се тај пројекат прво реализовати у 50 одабраних земаља до 2028, а у преосталим до 2030. Такођер је наведено да ће, када све буде готово, живот човека бити на револуционаран начин преображен и, наравно, олакшан. Међутим, није наведена и главна предност тог пројекта, а то је да ће тај исти човек једноставним притиском на типку моћи бити елиминисан из система, а у каснијој унапређеној верзији елиминисан и из живота. Није на одмет приметити да је тај пројекат већ у потпуности реализован у Кини, да се у Русији ради на финализацији, док су земље западне хемисфере тек на почетку.

На крају, да не буде забуне, у оној поменутој модерној стварности не постоје државе као што су Америка, Велика Британија, Француска, Кина, Русија, Израел, које према оним отрцаним геополитичким теоријама и анализама, за добробит њихових становника, воде њихови лидери, већ постоје веома вешти глумци, који према пажљиво написаној орвеловској режији глуме те лидере у једној великој представи у којој, уместо грађана државе чијег лидера глуме, заступају интересе њених режисера. А главна идеја режије је бескрајно изазивање антагонизама, сукоба, ратова, мржње и, наравно, страха, уз помоћ којих они обични статисти неће никада приметити да су и они глумци, глумећи грађане поменутих дражава, не знајући у којем чину представе ће морати да одглуме сопствену смрт, као и како ће та смрт изгледати – да ли ће се догодити у рату, пандемији, пожару, или доћи као последица неке од оних силних болести узрокованих климатским променама?

Малован Шавија / https://sedmasila.rs

БОНУС ВИДЕО: