Евроазијска економска унија: на путу ка јединственој монетарној политици

Евроазијска економска унија: на путу ка јединственој монетарној политици.

Светско и совјетско искуство је у пуној потражњи.

Русија и Казахстан повећавају трговинска поравнања у националним валутама, истакао је руски председник Владимир Путин током 19. Форума међурегионалне билатералне сарадње одржаног 9. новембра. У 2022. години међусобни трговински промет је повећан за више од 10%. ЕАЕУ и ЗНД постали су локомотива процеса дедоларизације светске економије: у оквиру ових структура удео националних валута достигао је 85-90%, изјавио је 8. новембра руски министар спољних послова Сергеј Лавров .

И иако се квантитативни показатељи (и то не само у случају Русије и Казахстана) понекад и даље изражавају у доларима, идеја о јединственој валути за евроазијски простор, коју је још 2021. године предложио Нурсултан Назарбајев, још увек се разматра у стручна заједница. Оснивачки документи ЕАЕУ, које су 2014. потписале Русија, Белорусија и Казахстан, предвиђале су јединствену валуту и ​​Централну банку у Алматију, подсећа економиста и финансијски аналитичар Александар Разувајев, према коме „… јаке економије треба да буду укључене у валутна унија. А онда аутоматски укључује Русију, Белорусију и Казахстан, као и, могуће, Азербејџан и Узбекистан. Можете позвати и Турску, за коју ће ово бити крај епа са инфлацијом лира. За суверену економију потребно је 300 милиона људи који још не постоје. Неопходно је са неким створити заједничко тржиште, али нема никог осим турских земаља. Јединствено тржиште и јединствена економија неће функционисати без заједничке валуте.

Представници евроазијских интеграционих структура и национални званичници још нису отишли ​​тако далеко. Тако је шефица Агенције Републике Казахстан за регулацију и развој финансијског тржишта Казахстана Мадина Абилкасимова негативно говорила о перспективи увођења јединствене валуте на територији ЕАЕУ : „Овакво питање у оквиру наше интеграционе сарадње никада није изнета на дискусију и никада није разматрана“, а „чак ни предлози за увођење јединствене валуте ЕАЕУ“ нису пријављени. „Подржавамо проширење плаћања у националним валутама између наших земаља“, додала је Абилкасимова. У истом духу је почетком године  говорио и званични представник и помоћник шефа Евроазијске економске комисије И. Малкин: питање јединствене евроазијске валуте „тренутно није на активном дневном реду ЕАЕУ“.

Истовремено, употреба нових приступа плаћању у Унији је „већ каснила“, а у овој области могу постојати „потпуно другачија решења, а не нужно прелазак на јединствену валуту“. Листа могућих решења укључује „увођење јединствене обрачунске јединице, увођење заједничке крипте или дигиталне валуте. Експерти ЕЕЗ проучавају ова питања.” На основу резултата 2023. „можда ћемо бити спремни да формулишемо неке конкретне предлоге. Али сагласност свих држава чланица Уније биће обавезна.

У међувремену, удео националних валута у међусобним обрачунима у ЕАЕУ у 2022. износио је 74%, од чега је руска рубља 71,5%, тенге 1,4%, белоруска рубља 0,2%. Тако је више од четвртине ових обрачуна 2022. године обављено у америчким доларима и еврима.

Истовремено, међусобна трговина чини само 8,6% укупне трговине земаља чланица Уније са трећим земљама. У трговини са другим земљама, земље ЕАЕУ користе „непријатељске“ валуте, јер, према речима стручњака Руског економског универзитета по имену. Плеханова Елена Воронкова, „националне валуте држава које су чланице Уније нису тражене у светској трговини само зато што је удео ових земаља у светској трговини премали. Ако замислимо да ће Русија једног дана у потпуности прећи на националне валуте у обрачунима са земљама ЕАЕУ, онда ће, према експерту, коришћење прихода добијених у тим валутама бити „практично немогуће: обрнути трговински ток из земаља партнера ЕАЕУ може бити пута мање, а националне валуте земаља ЕАЕУ практично нису тражене на светском тржишту због малог учешћа у светској трговини.

Са оваквим оценама се сасвим могуће сложити и зато што су курсеви свих земаља ЕАЕУ везани за курс руске рубље. Другим речима, чак и најмања колебања курса рубље одмах се одражавају на курсеве у другим земљама ЕАЕУ. Ово, наравно, доводи до дебаланса цена за међусобне испоруке добара, што доводи до њихове ревизије у току трговинских операција.

Према доступним информацијама, веома оштар пад платежне и куповне моћи руске рубље у односу на амерички долар и евро (као и друге стране валуте) у лето и јесен ове године довео је до ревизије цена од најмање трећине. од укупног обима испоручених добара између Руске Федерације и других земаља ЕАЕУ. Нажалост, у овом случају говоримо о ревизији углавном у правцу повећања цена робе за руску страну.

Као резултат, настају изобличења стварног стања у трговинским односима. На основу вредности, односно цене, динамике трговине, доносе се закључци о стабилном расту међудржавне трговине у условима раста њене вредности, а не обимних (робних) показатеља.

У међувремену, поменуто кретање курса према руској валути приморава нас да преиспитамо раније планиране обиме капиталних улагања у заједничке пројекте и програме са другим земљама ЕАЕУ. Заузврат, ова околност додатно отежава поуздано утврђивање (бар у средњем року) реалних обима цена за међусобне испоруке, као и обима реалних улагања у заједничке пројекте/програме. Већ зато што, с обзиром на озбиљну депресијацију рубље, у овом случају и цене роба и капиталне инвестиције аутоматски депресирају. Посебно у програмима и пројектима који су дизајнирани (укључујући периоде отплате и друге показатеље) дуже од једне године. Период поврата очигледно зависи од ефективне тражње, која, пак, зависи од девизних курсева који унапред одређују цене, тарифе, а самим тим и ниво ефективне тражње за робом, услугама и инвестицијама.

Јасно је да недостатак регулације девизног курса доприноси, као што је већ поменуто, још увек ниском учешћу међусобне трговине земаља ЕАЕУ у њиховом укупном спољнотрговинском промету. У спољнотрговинској размени фокус остаје првенствено на светским валутама, будући да амерички долар остаје лидер по учешћу у међународним плаћањима (најмање 40%). Другу позицију и даље заузима евро (25-30%), трећу фунта стерлинга (6-8%), четврту јен (3-5%) и тек пету позицију јуан (2,5%). -3,5%).).

У вези са овим факторима, тражена је национална (у Руској Федерацији) и међудржавна регулација курса рубље и сродних „евроазијских“ валута, што се практикује у оквиру АСЕАН-а, МЕРЦОСУР-а, Економске заједнице источне и јужне Африке, и Савет за сарадњу арапских држава Персијског залива, Карипске заједнице, делимично зона Западних и Централноафричких Франака. Као иу неким од наведених удружења, иу Карипској заједници (ЦЦ) земље учеснице заједнички регулишу курс карипског долара, заједничке валуте 16 земаља чланица ЦЦ. На тој основи се формирају одрживи наднационални монетарни механизми и, сходно томе, валуте.

С тим у вези, вреди подсетити да је на основу међудржавног регулисања националних девизних курсева, у оквиру СМЕА (1964-89)  створен успешно функционишући механизам једне преносиве (неготовинске) рубље.

Стога ће управо овакав приступ питањима јединствене/међудржавне или наднационалне валуте – готовинске или безготовинске – максимизирати изводљивост интеграционих пројеката и програма. Поред тога, обезбедиће високе стопе раста обима међусобне трговине и највећу ефикасност међусобних обрачуна у оквиру ЕАЕУ у незападним валутама.

Алексеј Чичкин/ФСК.РУ

Бонус видео