Забринуте НВО апелују: Стране компаније у Србији да обуставе рекламирање на “проруским” медијима

У најновијем извештају који су објавиле НВО Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) и Балканска иницијатива за слободне медије (БФМИ), страна предузећа у која послују у Србији се позивају на прекид рекламирања и финансирања медија који “шире дезинформације о Руској инвазији на Украјину”.

Како се наводи у извештају – који поред Србије покрива и Бугарску – велики светски брендови и маркетиншке агенције троше стотине милиона долара на рекламе на медијима који “стварају ризик од јачања руског утицаја и доприносе погоршању медијског окружења у политички осетљивом региону”.

БФМИ и ЦРТА наводе да се познати брендови рекламирају на медијима који шире “дезинформације” о темама као што су ситуација у Украјини и напади на грађанско друштво и “слободне медије”, као и да промовишу “малигну провладину пропаганду и наративе који поткопавају демократске вредности”.

Аутори додају и да је тај проблем “посебно уочљив у Србији”, где се у први план стављају телевизије “Пинк” и “Хепи”. Реч је о медијима који “пропагирају неосновану тврдњу да је Русија била присиљена да спроводе специјалну војну операцију у Украјини и пореде НАТО са апокалиптичном групом антируских крсташа”, наводе они.

У извештају се подсећа да Србија, за разлику од већине Европских земаља, није увела санкције Русији, а наводи се и да су “дезинформације из Кремља” свеприсутне у локалном медијском екосистему”.

Додаје се и да “већина српских медија Русију представља у позитивном светлу, а та порука је ојачана од стране медија као што су Спутњик и РТ, који у Србији раде иако су забрањени у већем делу Европе”.

Извештај објашњава да медији у Србији послују у “високо контролисаном тржишту”, а као једини изузетак наводе “Данас” и “Нову” – за које подсећају да се налазе у власништву холандске компаније “Јунајтед медија”.

Извештај анализира пет телевизија са националном фреквенцијом – РТС, “Пинк”, “Хепи”, “Прву” и Б92 – као и дневне листове “Блиц”, “Политика”, “Вечерње новости”, “Ало”, “Српски телеграф”, “Политику”, “Данас”, “Курир”, “Нову” и “Објектив”.

У извештају се наводи да је новац од реклама главни извор финансирања медија, тако да се позивом на својеврсни “бојкот” тих медија од стране великих предузећа у исти мах позива и на укидање њиховог главног извора прихода – дакле, реч је о (индиректној) цензури.

Они наводе да је, према подацима фирме “Нилсен”, у Србији током 2022. на рекламирање у тим медијима потрошено 1,02 милијарде евра, од чега је чак 989 милиона плаћено телевизијама, док су штампани медији приходовали тек 31 милион евра.

Приближно две трећине тог новца (653 милиона) платиле су стране фирме, док су домаће фирме потрошиле остатак (367 милиона).

Међу страним компанијама које највише троше на оглашавање у Србији налазе се “Лидл”, “Делез груп”, “Проктер анд Гембл”, “Кока кола” и А1, а највећих десет компанија покривају око 30 одсто укупних издатака на рекламе. Наводи се и да су у првих шест месеци ове године бројке сличне.

У извештају се тим компанијама саветује да “примењују етичке и транспарентне праксе рекламирања”, као и да уместо медија на којима се до сада оглашавају пронађу неке који су “кредибилни и независни” – бацајући у воду основне постулате слободног тржишта, које је прозападним невладиним организацијама иначе драго.

Ако им у томе буде била потребна помоћ, извештај препоручује “цивилни сектор и организације за слободу медија” као посреднике!

Стиче се утисак да компаније које се оглашавају на српским медијима не хају превише за “забринутост” невладиних организација – што се признаје и у самом извештају, који наводи да су портпароли којима су се обратили редом одговарали да је њихов главни циљ упознавања потрошача са њиховим производима, те да се места оглашавања одређују уз помоћ тржишних параметара.

Ко су аутори извештаја?

Како наводе на свом сајту, ЦРТА је “независна, нестраначка организација цивилног друштва посвећена развоју демократске културе и грађанског активизма”. Постоји од 2002, а садашње име носи од 2009. године.

Та организација има богату листу партнера, који укључују владе и амбасаде Велике Британије, Француске, Немачке, Шведске, Швајцарске, Луксембурга, Канаде и Чешке. Међу њима се налазе и Фонд браће Рокфелер, Фондација Фридрих Нојман, амерички Национални фонд за демократију, УСАИД и Европска унија.

БФМИ себе описује као “независног надзорника медијског окружења и нетачности, пристрасности и цензуре широм ‘нових демократија’ на ‘старом континенту'”.

Занимљиво је да је један члан међународног саветодавног тела БФМИ и Питер Хорокс, некадашњи новинар Би-Би-Сија који је крајем 2019. године именован за члана уредничког колегијума Н1.

Док се та телевизија у самом извештају нигде не помиње, с обзиром да се о осталим медијима у власништву групе “Јунајтед медија” говори у позитивном светлу можемо претпоставити да се на њу алудира када се говори о “кредибилним и независним медијима”.

РТ / Алекса Пауновић