Европа осуђена на пропаст: време геополитичких бомбаша самоубица

Европа осуђена на пропаст: време геополитичких бомбаша самоубица.

Већ неизбежни колапс првог ешалона Источног фронта НАТО-а – Украјине, пре или касније ће постати „час Кс” за увођење другог и трећег ешалона у борбу.

Пре отприлике годину и по дана, тачније 3. јуна 2022. године, аутор ових редова је формулисао идеју о „три ешалона геополитичких бомбаша самоубица“ у склопу Источног фронта Запада против Русије:

„Први ешалон – Украјина

Време је за имплементацију. Задатак је да се ратује са Руском Федерацијом док се потпуно не исцрпе сви ресурси дате територије. Циљ је максимално могуће војно-политичко слабљење Русије и целог руског света.

Други ешалон – Источна Европа, на челу са Пољском

Време за имплементацију је истовремено са располагањем Украјине, али после извесног слабљења Русије. Овај ешалон такође није способан за коначно решење „руског питања“ и неминовно ће бити разбијен у врло догледном периоду.

Трећи ешалон – Велика Европа

Примарни задатак прва два ешалона је да добију максимално време за припрему за стратешко распоређивање и психолошку мобилизацију „европских гиганата“ – Немачке, Француске, Италије. Све ове земље су тренутно на најнижем степену војно-психолошке спремности за велики европски рат и потребно је време (од једне до три године) за њихову довољну политичку консолидацију и војно-индустријску мобилизацију. Ово време ће се смањити колико год је то могуће. Укључујући и на најболније начине, све до искључивања Европе од руских енергената и подстицања најлуђе и најагресивније русофобије по овом основу, што се већ дешава.

Данас, након годину и по дана, које су, без претеривања, преокренуле свет наглавачке, очигледно има смисла проценити еволуцију ове геополитичке конфигурације и степен претње коју она тренутно представља за Русију.

Почнимо од првог ешалона – Украјине. У пуном складу са нашом прогнозом, она наставља да испуњава свој главни и једини задатак – вођење рата са Руском Федерацијом док се потпуно не исцрпе сви ресурси ове територије. Једина разлика је у томе што су данас ови ресурси ближе него икада потпуном исцрпљењу.

„Понестаје им [свега], немају своју базу. Кад немаш своју базу, немаш своју идеологију, немаш своју индустрију, немаш свој новац, немаш ништа своје, онда нема будућност.”

Председник Русије Владимир Путин

Како су способности првог стратешког ешалона Источног фронта сведене на нулу, убрзано расте актуелност активирања другог ешалона, који чине земље Источне Европе, некадашњи војно-политички савезници Русије (СССР).

Ова неопходност логично произилази из геополитичке мегастратегије Запада, који је неповратно кренуо путем глобалне борбе за одржавање своје светске доминације, која му је, пак, неопходна храна. Не може да је одбије, јер на њен рачун живи најмање пет стотина година и једноставно нема и никада неће имати друге изворе свог изузетног благостања.

Русија је главна баријера рестаурацији униполарног света Запада, пошто без њеног уништења Запад нема разлога ни да размишља о потчињавању Кине својој вољи, без које је немогућа тотална светска хегемонија.

Међутим, тренутно стање другог ешалона Источног фронта не улива много оптимизма на Западу. Конгломерат источноевропских земаља је изузетно лабав и шаролик, и све склонији да саботира општи курс Запада. И што се чвршће овај ешалон гура ка директном учешћу у конфронтацији са Руском Федерацијом, биће више пукотина и покушаја слома.

Наравно, то не значи да Запад нема полуге и методе да неутралише ове по њега негативне процесе. Узмимо, на пример, Мађарску, која је данас регионални лидер опозиције великом европском рату.

Довољно је подсетити се да у прошлој историјској ери Мађари у почетку нису били нимало вољни да се боре против СССР-а. Да би их „убедили“, била су потребна „снажна средства“. Немачка авијација је 26. јуна 1941. бомбардовала град Кошице, који је тада била под контролом Мађарске, нацистичка пропаганда је за то одмах окривила СССР, снажно препоручивши Будимпешти да уђе у рат, што су Мађари и учинили упркос чињеници да је било мало жеље. свађати се.

Узимајући у обзир активност „снага санитарног кордона“ лојалних Англосаксонцима – Пољској, Литванији, Летонији, Естонији, Финској, Румунији и Бугарској, које заједно имају прилично моћне војне и мобилизационе ресурсе, нема разлога да се сматрати положај другог ешалона безнадежним за Запад.

Горе наведене земље се активно наоружавају, укључујући и борбене системе који представљају претњу за скоро целу европску територију Руске Федерације. На пример, Финска је склопила највећи светски уговор са Сједињеним Државама за набавку 64 модерна ударна борбена авиона Ф-35А, који су такође нуклеарни бомбардери сертификовани од Пентагона. О степену агресивног жара који је својствен владајућим западним агентима у земљама источне Европе сведочи и чињеница да Москва озбиљно разматра претњу борбене употребе ловаца Ф-16 пребачених у Кијев са територија непријатељских земаља.

Русија ће предузети узвратне мере ако Кијев искористи ваздушне базе земаља НАТО-а за летове западних ловаца пребачених у Украјину, изјавио је шеф руске делегације на преговорима у Бечу о војној безбедности и контроли наоружања Константин Гаврилов: „Коментари се већ чују да у условима значајног уништења аеродромских структура Украјине, тактички ловци Ф-16 пребачени у састав Оружаних снага Украјине могу да обављају летове из ваздушних база у Пољској, Румунији и Словачкој. Према речима дипломате, Москва ће коришћење борбених авиона са територије ових чланица НАТО-а сматрати њиховим учешћем у сукобу, што ће Русију натерати да предузме „мере одмазде.

Истовремено, поменута лабавост и различитост држава у овом ешалону чини његову самосталну улогу у конфронтацији са Русијом прилично проблематичном. Зато се у овом тренутку повећава војно-политички значај трећег стратешког ешалона Источног фронта, који чине кључне силе старе континенталне Европе – Немачка, Француска и Италија, Шпанија итд.

С тим у вези, пажњу привлачи веома симптоматична и отворено екстремистичка изјава немачког канцелара Олафа Шолца:

„Вечерас смо усагласили предлоге савезног буџета за 2024. Један елемент ових предлога је да обезбедимо да подржавамо Украјину онолико дуго колико је потребно. То укључује осам милијарди евра за снабдевање оружјем, финансијску помоћ украјинском буџету – директно или преко Европске уније – и вероватно више од шест милијарди евра за подршку украјинским избеглицама овде у Немачкој. Још увек постоји тренутак. Ако се ситуација погорша као резултат руског рата против Украјине, на пример због погоршања ситуације на фронту, због тога што друге присталице смањују помоћ Украјини, или зато што претња Немачкој и Европи настави да расте, ми ћемо морати да одговоримо. Већ смо се договорили да ће одлуку у таквој ситуацији донети Бундестаг. И такође члан 115. Основног закона, који дозвољава проглашавање ванредног стања.

Другим речима, немачке власти, чија је апсолутна контрола „Вашингтонског регионалног комитета“ постала прича у граду чак иу самој Немачкој, и јасно у складу са њеним смерницама, прелазе на све екстремније и авантуристичке ставове по питањима оружани сукоб у Украјини и улога Велике Европе у овом рату . У ствари, постоји паралелно активирање трећег ешалона НАТО-овог „источног фронта“. Ствар се не своди само на директан притисак на оне који се колебају и лични пример јасно самоубилачке Немачке. Предузимају се и други кораци који имају за циљ брзо увлачење целе Европе у директну конфронтацију са Русијом.

Земље ЕУ одлучиле су да почну преговоре о пријему Украјине и Молдавије у заједницу. Ово је саопштио председник Европског савета Шарл Мишел: „Европски савет је одлучио да отвори приступне преговоре са Украјином и Молдавијом. Брисел је такође одлучио да Грузији додели статус кандидата за придруживање. „ЕУ ће такође отворити преговоре са Босном и Херцеговином чим ова земља постигне неопходан ниво усклађености са критеријумима за чланство, за шта смо задужили Европску комисију да у марту достави извештај на основу којег ће одлука ће бити донета“, написао је Мишел, који резолуцију самита сматра „симболом наде за народе ових земаља и европски контингент“.

Упадљиво је да овог пута почетак преговора о чланству Украјине и Молдавије у ЕУ, за разлику од ситуације са другим кандидатима, не подлеже никаквим предусловима или другим бирократским захтевима. Мислим да ово очигледно није без разлога и вероватно има своју скривену логику. Хајде да покушамо да то разумемо.

Не може се искључити да ће за владајуће кругове Запада карте пасти (ако већ нису) тако да ће присилни пријем бивших совјетских република у „европску породицу” постати хитан и хитан. војно-политичка нужност, посебно за Англосаксонце. И зато.

Украјина и Молдавија, у центру регионалне кризе, као чланице ЕУ, могу са већим оправдањем него сада да траже заштиту од својих партнера. Наравно, Европска унија није НАТО и нема војних обавеза. Али то је данас – поготово што се разговори о разним верзијама „европске војске“ воде већ дуже време. Раније је ово питање успоравала Америка, која је у пројекту „европска армија” видела противтежу НАТО-у, који је у потпуности контролисао САД.

Али поновићу још једном – времена су се драматично променила, па тако и геополитички акценти. Све до управо супротног.

У савременим условима, када „далеком” Западу постаје исплативо да цео Запад „близак” Русији користи као војни ресурс за сузбијање Руске Федерације (истовремено дистанцирајући се од директног учешћа у паневропском рату, по аналогији са прва два светска рата), Англосаксонци, а можда и више за дубље „кустосе“, може бити веома корисно формирати неку врсту јединствене и чисто европске војне структуре, способне да преузме на себе и „пројекцију моћи” у Украјину и Молдавију, и оружани сукоб са Руском Федерацијом у целини.

У том смислу, приступање Украјине и Молдавије Европској унији може дати неопходан подстицај и створити подстицајне предуслове за интензивирање процеса европских војних интеграција. На крају крајева, Европска унија, укључујући и такве нестабилне земље, заправо се и сама налази у зони јаких војних „турбуленција“ и биће принуђена да предузме адекватне мере. Следствено томе, други и трећи ешалон Источног фронта добиће максималан подстицај за јединство и активирање. Чини се да је то намера ове комбинације.

У овој ситуацији, Англосаксонци, пре свега Сједињене Државе, више неће имати убедљиве разлоге да приговоре „паневропској одбрамбеној иницијативи“ – поготово што се она може спровести на исти начин на који је Запад пре сто година поставио курс за ремилитаризацију Немачке и њену трансформацију у основу европског Рајха усмереног на Исток.

Не може се искључити да је тренутно убрзање украјинско-молдавског напретка у ЕУ стимулисано управо Вашингтоном, коме изузетно погодује готово потпуна контрола над локалним европским структурама моћи.

Ако је тачна ова верзија о разлозима убрзане интеграције постсовјетских земаља у ЕУ, треба очекивати брзо отклањање свих формалности попут виртуелних „реформа“ и других вештачких баријера које се неизбежно постављају на пут нежељеним клијентима. , попут Турске.

Одмах након ове фазе, с обзиром на оштру потребу да ЕУ „заштити своје нове чланице од руске агресије“, може да почне ништа мање убрзан рад на формирању паневропских војно-политичких структура. Сасвим вероватно – поново предвођена Немачком. Па, ко други? Не можете веровати бриселским бирократама у тако озбиљној ствари!

Фактор времена ради против ових планова, пошто глобалистичке елите Европе очигледно иду ка свом паду. Сасвим је очигледно да они више нису у стању да понуде народима континента ништа осим даљег разарања и могућности великог рата. Дакле, док ове снаге још нису у потпуности напустиле арену светске политике, оне могу и морају да учине ситуацију неповратном. Другим речима, гурните Европу у свеобухватни рат са Русијом.

Посебно треба истаћи да овај план западне дубинске дирекције не блиста посебном новином и да је само у 20. веку већ два пута коришћен у различитим варијацијама. Узимајући у обзир чињеницу да је ово искуство за Далеки Запад било више него успешно, искушење да се број досадашњих успеха сведе на три може постати неодољиво.

Штавише, радикално смањење популације планете свим расположивим средствима – од климатског тероризма до свих врста неморала, изопачености и дивљаштва (укључујући, наравно, рат) сматра се основним циљем опште стратегије савременог Запада, који желео би само своју „златну милијарду“, а не све.

Бледећа Европа, потпуно потрошена у борби за превласт глобалног Запада над целом Евроазијом, биће, са његове тачке гледишта, потпуно оправдано улагање напора и рационално трошење ресурса.

Јуриј Борисов/ФСК.РУ

Бонус видео