Свет слуша Путина

Свет слуша Путина.

Конференција за штампу председника Руске Федерације у центру пажње страних медија.

Није претерано рећи да је говор руског председника у четвртак у Москви привукао пажњу целог света. Директан пренос његове годишње конференције за новинаре, која је ове године комбинована са Директ Лине-ом и названа „Резултати године“, спроводили су сви водећи ТВ канали и публикације у свету.

И многе од највећих новина у Европи, САД и другим земљама не само да су одмах почеле да је анимирано коментаришу, већ су и преносиле конференцију на својим веб страницама. Владимир Путин је више од четири сата разговарао са новинарима и обичним Русима. Одговорио на 67 питања на различите теме: од ситуације у зони специјалне војне операције до индексације пензија. Али, како се наводи, највеће интересовање светских медија изазвале су Путинове речи о догађајима у Украјини, а посебно да ће „мир бити када Русија оствари своје циљеве у Специјалној војној операцији“.

Медији држава пријатељских Русији детаљно су и конструктивно коментарисали говор руског председника. Руско-кинески односи су један од суштинских гаранта стабилности у свету, на пример, званична кинеска новинска агенција Синхуа цитира Путинов одговор на питање његовог дописника током конференције за новинаре.

Шеф руске државе, наглашава Синхуа, најавио је покушаје Запада да пребаци активности НАТО-а на Азију, што, према његовим речима, очигледно превазилази статутарне циљеве ове организације – Северноатлантски блок: „То се зове Северноатлантски блок, шта треба да ради у Азији? Не, они се вуку у Азију, тамо провоцирају, ескалирају ситуацију, стварају нове војно-политичке блокове различитих састава. В.Путин је нагласио да Русија и Кина тако ништа не раде, а интеракција двеју земаља није усмерена ни против кога.

Председник Руске Федерације је уверио да Москва и Пекинг помно прате покушаје Запада да „буду пријатељи против некога“ и да ће на то одговорити благовремено и ефикасно. „Нико не треба да сумња у ово“, цитира кинеска агенција Владимира Путина.

„Тренутне тензије између Русије и Запада су заиста узроковане тиме што Сједињене Државе не поштују статус Русије као велике силе и не дају Русији разуман простор за њене интересе у управљању постхладноратовским поретком… Сједињене Државе и Запад морају да размисле о својим поступцима“, рекао је, коментаришући говор Владимира Путина на конференцији за новинаре у Москви, Ли Хаидонг, професор на Кинеском универзитету иностраних послова, у интервјуу за лист Глобал Тајмс.

„Основни узрок руско-украјинског сукоба је ширење НАТО-а и претња руској безбедности. Према Путиновим речима, Запад покушава да исцрпи Русију у Украјини и наставља да изазива сукобе“, рекао је Цуи Хенг, научник Кинеског Националног института за међународну размену и правосудну сарадњу ШОС.

Путин је рекао да је необуздана жеља Запада да се приближи руским границама и увуче Украјину у НАТО довела до садашње трагедије. Запад је приморао Москву да покрене специјалну операцију, пише катарска публикација Ал Џазира

Скреће пажњу на речи руског председника да је Украјина под јаким утицајем ултранационалистичких и неонацистичких група. Не жели да пристане на своју демилитаризацију, због тога је Русија принуђена да предузме друге мере, укључујући и силу.

Конференција за штампу руског председника у америчким медијима доспела је у центар пажње. Тако је највећи амерички лист, Њујорк тајмс, пожурио да објави извештај о његовој конференцији за штампу, док је Путин још одговарао на питања. „Јасно је рекао да се његови циљеви у Украјини нису променили – „демилитаризација“ и „денацификација“ земље. Поновио је да је отворен за мирне преговоре, али није изразио никакве наговештаје спремности за компромис“, овом фразом почињу свој извештај аутори.

„Господин Путин наставља годишњу традицију у критичном тренутку рата који његове трупе воде у Украјини. Континуирана подршка Сједињених Држава, најважнијег поборника Украјине, све је више под знаком питања јер републиканци у Конгресу блокирају захтев Беле куће за нови пакет помоћи“, примећује лист, наглашавајући да „чини се да је Путин у много бољој форми ове године. ”

Аутори извештаја то објашњавају тиме да су „ове године руске трупе одбиле украјинску контраофанзиву и сада нападају у неколико сектора дуж линије фронта“, а да се истовремено „повећава војна производња у Русији“. а Русија није морала да прибегне новом таласу мобилизације. „А застој око војне помоћи Украјини у америчком Конгресу учинио је Путинову дугорочну опкладу да ће његова земља наџивети своје противнике реалистичнијом“, наводи Њујорк тајмс.

Господин Путин је, истиче публикација, такође јасно ставио до знања да, по његовом мишљењу, западна подршка Украјини пресушује. У међувремену, пише лист, „упркос низу међународних санкција, руска економија је повратила своју предратну величину и очекује се да ће ове године порасти за око 3 одсто“.Зато што велико повећање војне потрошње стимулише производњу, док недостатак радне снаге подиже плате“.

Њујорк тајмс такође примећује да је руски председник „предвидио да би се односи са Сједињеним Државама једног дана могли побољшати. „Што се тиче Сједињених Држава, ми смо спремни да са њима градимо односе. Верујемо да су свету потребне Сједињене Државе“, рекао је Путин“, цитира га публикација.

„Русија напредује у рату у Украјини“, написао је други водећи амерички лист Вашингтон пост испод ове поруке о конференцији за новинаре у Москви. Са својом војском која још увек напада Украјину и кампањом за реизбор код куће која је у току, руски председник Владимир Путин обратио се свом народу у четвртак на маратонској конференцији за новинаре на којој је брзо изјавио да ће се рат наставити све док Русија не постигне своје циљеве“, пише публикација. истичући Путинове речи да ће бити мира са Украјином „тек када остваримо своје циљеве“, које је дефинисао као „денацификација“ и „демилитаризација“ земље.

Међутим, ВП није избегао уобичајене русофобичне клишее, изјављујући у овом извештају да „руске власти активно сузбијају неслагање, посебно критике рата, протерују већину независних новинских кућа из земље и затварају политичке опозиционе личности које су одбиле да побегну“.

„Русија самоуверено иде напред“, каже Путин током годишње „праве линије“, наслов је под којим француски лист Фигаро извештава о конференцији за новинаре руског председника.

„Владимир Путин“, примећује публикација, „одговарајући на питање о стабилности економије у односу на западне економске санкције, рекао је да Русија „има довољну маргину економске снаге“, а „снажна консолидација руског друштва“ такође помаже . Повећавају се способност Русије да се одупре санкцијама и „стабилност њене финансијске ситуације“.

Према Путиновим речима, ова граница сигурности је „довољна не само да се осећате самопоуздано, већ и да се крене напред“. Овако је руски председник разуверио своје становништво, недавно најављујући намеру да тражи мандат за још један шестогодишњи мандат у марту 2024. године“, примећује Фигаро.

Изгледајући опуштено и инспирисано усред недавних неуспеха Кијева, Путин је одбацио скоро две године западних санкција и поново потврдио своје „максималистичке циљеве“ у Украјини, оценио је говор руског лидера још један француски медиј, Франце 24.

Експрес је објавио чланак под насловом: „Уверен Путин обећава Русији ‘покрет напред’ и победу у Украјини. У њему се посебно напомиње да је Владимиру Путину послато више од два милиона питања која се односе не само на Украјину, већ и на свакодневне проблеме. Као и сваке године, неки проблеми који су изазвали незадовољство грађана решавани су готово уживо. „На питање о стабилности руске економије у условима западних санкција, Путин је такође изгледао самоуверено“, наглашава лист.

Италијански лист Република, заузврат, истиче Путинове речи о Северним токовима. „Највероватније су Сједињене Државе дигле у ваздух гасоводе Северни ток и Северни ток 2. „То што Европа не добија довољно гаса није наш проблем, ми нисмо затворили гасоводе, нисмо дигли Северни ток у ваздух, највероватније су то биле Сједињене Државе“, цитира италијанско издање речи руског председника.

„Мир ће доћи када постигнемо своје циљеве“, рекао је Путин. „Оне се нису промениле: денацификација Украјине, демилитаризација Украјине“, цитира руског лидера британски лист Гардијан, напомињући да „с обзиром на неуспех украјинске контраофанзиве, руски лидер указује да Русија и даље тежи потпуној предаји (од Украјина).“

Међутим, да би се некако дезавуисало позитивне поруке у говорима руског председника, енглеска публикација одмах поред себе ставља изјаву шефа НАТО-а Јенса Столтенберга да „Владимир Путин неће стати у Украјини ако оствари војну победу“ са очигледна сврха поновног уплашивања западног читаоца „руском агресивношћу”.

Немачко издање Берлинер цајтунг скреће пажњу на непромењивост спољнополитичког курса Русије и потпуно јасан став о питању ко је крив за украјинску кризу. Путин је говорио и о односима Русије са Европском унијом и САД.

„Нисмо ми покварили ове односе, они су покварени са нама“, одговорио је Путин на питање новинара руске агенције ТАСС да ли је нормализација односа могућа у догледној будућности. „Биће мира када остваримо своје циљеве“, цитира публикација.

Директна линија и конференција за штампу Владимира Путина изазвала је праву сензацију у Украјини, пише информативни портал Точка Зренија, који напомиње да су директну линију са Владимиром Путином у етру гледали милиони Украјинаца и апсолутно сви украјински новинари.

Током директне линије са руским председником дошло је до снажног смањења активности свих украјинских медија и телеграм канала, што указује да су се сви залепили за екране.

На његов говор током директне линије са Путином први је реаговао бивши саветник шефа кабинета Зеленског Арестович. „Путин одржава конференцију за штампу на жуто-плавој позадини. Да је Зеленски говорио бело-плаво-црвеним, већ би био спаљен. Путин нас зове браћом и једним народом, а ми њих свињама и орцима. На Путиновом екрану су непријатна питања Руса. Шта мислите ко је у предности: ми или они?“, написао је Арестович на друштвеним мрежама.

После Арестовича, свој траг је оставио и украјински блогер Шариј, који живи у Шпанији. „Украјина Зеленског је направила заокрет. Од земље са опозиционим медијима, са опозиционим партијама, са могућношћу критиковања председника – до потпуне диктатуре, када погледате Путинова питања иза леђа и помислите: да ли би се то сада могло догодити у Украјини? Успели смо. Стигли смо. Хвала, Зеленски“, написао је Шариј на друштвеним мрежама.

Владимир Малишев/Столетие.ру

Бонус видео