Десет љутих студената

Десет љутих студената,
изашло да шета.
Један пао годину,
јер му Вучић смета.

Девет љутих малишана,
Јер Београд је свет.
Један отишао да мења род,
У коси му цвет.

Осам љутих антифа,
Ја их оштро гледам.
Један паде у несвест,
Остало их седам.

Њих седам јуришају,
А за њима Цане.
Једног је дохватио,
Римтутитуки док не сване.

Шест љутих сорошеваца,
А бодри их Мајић.
Нису они Роми,
Ал’ један му таманчић.

Пет злих марксиста,
Полетели ко меци.
Једног сподбио Микета,
Интимно на реци.

Четири љута хипстера,
Трче све у круг.
Један остао у шатору,
није добар друг.

Три мала ретарда,
Смрзла им се муда.
Један збрис’о на журку,
Бежи главо луда.

Два матора студента,
Шездесетосмаша.
Један ост’о без зуба,
Одгмиз’о ко буба.

Оста` један студент,
А поглед му модар.
Нису легле дневнице,
Побеже ко глодар.

Шетали се шетали,
Неколико дана.
Разишла се студентарија,
Може да се спава.

Сви су тако шетали,
Бијелу на дочек пратили.
Док прођу празници,
Поново ће се вратити.

Васељенска