Западни „прогресивни католици“ су надиграли глобалну агенду Ватикана

Западни „прогресивни католици“ су надиграли глобалну агенду Ватикана.

Ако упоредимо дневни ред Католичке цркве крајем 2013. године, када је аргентински кардинал Хорхе Марио Бергољо преузео римску столицу, узевши име папе Фрање, и крај 2023. године, види се да је Ватикан скренуо са глобалног друштвеног -економска питања уским проблемима западног света који се односе на род и сексуалне мањине.

У поруци новоизабраног папе католичкој заједници, објављеној 26. новембра 2013, истакнута је главна линија понтификата: критика „ дивљачког капитализма “, „ економије искључености и неједнакости “.

Као што је Фрањо приметио, изјаве да ће убрзани економски раст и развој слободних тржишта неизбежно довести до веће правде и отворености у свету одражавају „ наивно веровање “ у доброту економске моћи и у светост постојећег економског система. Али чињенице говоре другачије.

„ Приходи мањине расту експоненцијално, а овај јаз омета просперитет и срећу већине “, написао је понтифик. „  Ова неравнотежа је резултат идеологије која заговара апсолутну аутономију на тржишту и финансијске шпекулације .

Овакав Фрањин приступ, с једне стране, изазвао је бројне оптужбе за „левичарство“, које је било доста натегнуто. С друге стране, омогућило нам је да се надамо да ће критика економских аспеката „ дивљег капитализма ” изазвати повећану пажњу Свете столице на разматрање политичких аспеката постојања овог феномена, а Католичка црква ће се фокусирати на проблеми земаља „трећег света” које пате од експлоатације од стране Запада.

У извесном смислу, то се догодило. У сиријском сукобу, Ватикан се од самог почетка супротстављао покушајима западне коалиције предвођене САД да уништи администрацију сиријског председника Башара ел Асада. Света столица је више пута осудила санкције које су Вашингтон и његови савезници увели против сиријских власти, а које су негативно утицале на животе обичних људи. Ова визија понтификата наишла је на одзив и разумевање у Русији.

Фрањо је акценат својих апостолских посета стављао на „периферију“, што је значило смањење значаја „центра“, који је дуги низ векова био западни католички свет, пре свега Европа. Пажња према „периферији“ огледала се у папиним изјавама.

„ Након политичког, почео је „економски колонијализам“, ништа мање ропски “, рекао је током посете Демократској Републици Конго у јануару 2023. „  А ова земља, већ уништена, не може имати користи од својих огромних ресурса, толико да плодови њене земље чине њене становнике „странцима“. А економски прогресивни свет често затвара очи пред овим, не чује и не дозвољава никоме да прича о томе .”

Францис је комбиновао критику економског неоколонијализма са Запада са анализом модерног западног морала, дошавши до разочаравајућих закључака. Враћајући се из Казахстана у септембру 2022, током разговора са новинарима, папа је признао да „ Запад у целини сада није на највишем нивоу узорног понашања “ и назвао западно друштво „ декадентним “.

Понтификова усредсређеност на програм Трећег света одјекнула је у најсиромашнијим регионима. За многе афричке, латиноамеричке и азијске католике било је и остало несхватљиво да су њихови западни једноверци фиксирани на питања родне идеологије, сексуалних мањина и истополних бракова, док је „Трећи свет“ суочен са сиромаштвом, недостатком хране и воде и оружаних сукоба.

Чинило се да је Ватикан био потпуно фокусиран на укључивање светске заједнице у решавање ових проблема. То је кулминирало стварањем 2020. Инклузивног капитализма, непрофитне организације коју чине појединци и организације са имовином већом од 10,5 билиона долара, компаније са комбинованом тржишном капитализацијом од више од 2 билиона долара и 200 милиона запослених у 163 земље. Фрањо је деловао као њен покровитељ као „ морални водич инклузивног капитализма “.

Скептици су, међутим, скренули пажњу да су водећи западни играчи, на пример, Фондација Форд, Џонсон и Џонсон, МастерЦард, Банк оф Америца, Рокфелерова фондација, Мерк, Салесфорс и Виса, постали „чувари“ инклузивног капитализма. Ово је изазвало одређене сумње да ће њихов „инклузивни капитализам“ помоћи да се побољша ситуација у земљама у развоју у Азији и Африци током четврте индустријске револуције и „великог ресетовања“ након пандемије коронавируса. Али још је постојала нада да ће Ватикан водити крсташки рат за социо-економску једнакост.

Потресено је од краја прошле године, када је Дикастериј за доктрину вере објавио декларацију Фидуциа Супплицанс, која се бави питањем благослова истополних парова. Данас је декларација, њена расправа, критика и прихватање помрачили све друге теме које су забрињавале Католичку цркву. Од Америке до Африке, од Европе до Азије, католички свет расправља о овом контроверзном и двосмисленом документу. Очигледно је да ће Фидуциа Супплицанс одредити дневни ред Католичке цркве у текућој 2024. години.

Зашто је Ватикан одједном придао толики глобални значај питању које је до сада погађало само део западних католика? Ово је углавном због унутрашњих црквених проблема. Политика децентрализације власти коју је папа Фрања најавио на почетку свог понтификата, а која је резултирала такозваним синодалним процесом, дала је снагу „прогресивним католицима“, чији је барјак био Католичка црква у Немачкој и немачка католичка удружења.

Папа Бенедикт  је покушао да обузда њихове активности, али безуспешно. Покојни понтифик је са горчином говорио да се многе немачке епархије, са становишта епископског руководства, више не могу назвати хришћанским. Крајем прошле године Ватикан се очигледно „уморио“ од одбијања притиска таквих „прогресивних католика“, што је резултирало појавом декларације Фидуциа Супплицанс, која је поделила католички свет.

Ватикан се суочава са тешком борбом у наредним годинама за очување јединства Католичке цркве. И до сада се чини да западни „прогресивни католици“ воде такозвани синодални процес, док Света столица реагује реактивно. Може се претпоставити да у овој ситуацији Ватикан неће имати времена за „трећи свет“, неоколонијализам и „инклузивни капитализам“.

Владе ће такође морати да се носе са таквим „новим“ Ватиканом. Што се Москве тиче, крајем прошле године званична представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова назвала је проглашену Фидуцију Супплицанс „ унутрашње црквено питање “. Истовремено, вреди подсетити да је након састанка у фебруару 2016. године у Хавани између папе Фрање и патријарха московског и целе Русије Кирила изнет њихов заједнички поглед на друштвено-економске проблеме.

„ Наш поглед је усмерен на људе у тешким ситуацијама, који живе у условима крајње потребе и сиромаштва у време када материјално богатство човечанства расте “, наводи се у 17. параграфу заједничке изјаве папе и патријарха. —  Необуздана потрошња, карактеристична за неке од најразвијенијих земаља, убрзано исцрпљује ресурсе наше планете. Све већа неједнакост у расподели земаљских добара појачава осећај неправде наметнутог система међународних односа “.

Ако се Католичка црква нађе увучена у расправу о истополним заједницама, односно прихвати политичку агенду актуелних америчких и европских партијских кругова, можда ће Руска православна црква моћи да покрене питање социо-економске равноправности на глобалном нивоу? Бар за почетак у Африци, где је створен њен Афрички егзархат?

Време ће показати. У међувремену, Ватикан је поново чврсто заглавио на Западу уопште и у Европи посебно, одакле је, чинило се, папа Фрања хтео да га макар мало ишчупа за косу.

Станислав Стремидловски/Регнум.ру

Превод:Васељенска

Бонус видео