Данас је Богојављење и крај некрштених дана!

Православни верници данас славе Богојављење, који је један од 15 највећих празника,  и представаља крај такозваних “некрштених” дана

Богојављење је непокретни празник, не мења се из године у годину. Према хришћанској традицији, Христос је, када је напунио 30 година, дошао на реку Јордан како би га крстио Свети Јован. Ушао је у Јордан, а над њим се отворило небо – Дух Свети се спустио у облику голуба, а Бог Отац је проговорио…

У народу се празником Богојављење завршавају некрштени дани (12 дана после Божића) када нема крштавања јер Исус Христ још није био крштен. Због тога се овај празник зове и Водице или Водокршће. Та имена потичу од богојављенске водице која се тог дана у цркви освештава и дели народу.

За богојављанску водицу се сматра да има лековита својства, а обичај је да верници узму мало ове воде и однесу је кући. Да би били здрави током целе године треба да се са укућанима умију њоме.

Такође, и трудницама ваља дати богојављенску водицу, поготово онима које су пребациле термин или не могу лако да се породе, како би се изненада отвориле (попут неба) и родиле здраву децу.

На Богојављење се пред само свитање купало у реци зарад бољег здравља, али овај ритуал могли су да изводе само здрави људи. Из тог обичаја је проистекла и трка за Богојављенски крст.

Наиме, у реку се баца Часни крст, а младићи и неретко девојке, се такмиче ко ће први да стигне до њега. Онога ко први доплива до њега пратиће срећа целе године.

Старије жене у неким крајевима на Богојављење предсказују каква ће година бити. Наиме, ако тог дана буде мраза и снега, верује се да ће година бити родна и супротно – ведро време значи сушну годину.

Такоше, на Богојављење ваља изаћи на неку ветрометину са мало пепела у руци. Затим се пепео пушта да би се одредило који ветра се закрстио, тачније који ветар је био победник на Крстовдан. Ако дува источни ветар година ће бити сушна, јужни ветар предсказује кишну годину, а западни родну годину.

У неким крајевима је сачуван обичај да на Богојављенско јутро девојке одлазе до нетакнутог извора воде, у који бацају неколико зрна пшенице или друге житарице, а затим кажу: “Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве”.

После тога захватају воду и носе је својим укућанима. Понегде се још сачувао обичај да укућани попију мало те воде и то преко секире, јер се верује да ће тако избећи свађу у породици.

Правда