Преорани темељи манастира Цркве Богородице Хвостанске из 6. века на КиМ: „Последњи удар на српске повратнике“
Преорани темељи манастира Цркве Богородице Хвостанске из 6. века на КиМ: „Последњи удар на српске повратнике“.
Да Приштина не стаје у свом походу како би избрисала верски и културни идентитет српског народа на Косову и Метохији, жестоко ударајући и отимајући објекте СПЦ, представљајући их као своје, а на очиглед међународне заједнице, која све немо посматра и ћути, доказ је ново заузимање око 50 ари земљишта на којем се налазе и темељи манастира Цркве Богородице Хвостанске која датира из 6. века. Остаци овог сакралног објекта налазе се у селу Врело, у општини Исток, пише Политика.
Како „Политика“ сазнаје, Срби повратници били су згранути када су пре неколико дана на земљишту српског манстирског комплекса, где су према записима темељи више православних цркава затекли простор ограђен жицом, металним стубовима и таблу на којој на албанском пише „Црквени комплекс Студеница“.
„Багерима је прекопана земља, поравнат терен и ограђен жицом. Ово је последњи удар на српске повратнике у општину Исток, али и идентитет и историју нашег народа. Сада отимају, присвајају метохијска црквишта, цркве и манастире као што је овај. Хвостанска Богородица има посебно место, не само у СПЦ, већ и код српског народа у Метохији. До рата смо се окупљали на темељима ове цркве, а по поновном повратку, редовно смо долазили ту где је било седиште шесте од седам српских епископија, која датира из 1219. године. Век касније, први пут се спомиње Хвостанска митрополија, да би после велике сеобе Срба 1690. године манастир опустео. Тада је почело његово пропадање“, каже Србин из овог дела Косова који је због личне сигурности хтео да остане анониман.
Додаје да је половином прошлог века „вршена конзервација пронађених остатака приликом истраживачких радова, а пронађено је ливено звоно у којем су биле две плаштенице које су данас у ризници Пећке патријаршије“.
Крајем прошлог века СПЦ је планирала да обнови манастирке цркве и комплекс, али је Нато агресија спречила такве радове.„На ово мора да реагује наша Црква и наша држава, али и међународна заједница. Ово је нечувено. Сада су кренули на Метохију, општину Исток која има највише повратника на Космету. Хоће на овај начин да нас застраше, да нас протерају, да затру сваки српски траг“, каже саговорник Политике уз напомену да је познато да су Албанци из села Врело, Студеница и Каличане током векова однослили камен по камен са манастирског компекса користећи га за изградњу кућа и џамија.
Иначе, мало се шта може чути о Хвосатанској Богородици с обзиром на то да овај део на обронцима Мокре Горе, на 20 километара од Пећи, тек ретки Срби обилазе.
Последње организовано путовање било је 2019. године када су аутобус са ходочасницима умало напали Албанци из села Врело, који су каменицама гађали аутобус и вернике, које је косовска полиција успела да избави тек након два сата.Један од ходочасника је био Бошко Козарски, путописац који каже да се о овом манастиру мало зна, али да је према неким подацима овде првобитно био сахрањен Стефан Немања, родоначелник династије Немањић, отац Светог Саве, чије су мошти после пренете у Студеницу.
„Да није било каменовања аутобуса и нас не би се ни тада чуло за овај манастирски комплекс који датира из 6. века. Хвостанска Богородица је српски драгуљ, који су, чујем од вас, Албанци присвојили“, каже Козарски.
Иначе манстир се налази на три километра од повратничког села Љубожда, где је направљено 17 повратничких кућа, које су у последње време мета пљачке и обијања, а починиоци још непознати.
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Ne trebalo im.