Србија би могла да спречи, али да ли ће? Два пута за борбу против наоружавања Шиптара

Одговор Србије на све масовније наоружавање Шиптара противно Резолуцији 1244, могло би да буде покретање међународне истраге о овим потезима западних сила, пишу “Вечерње новости”.

Након што је скинута “шифра тајности” са пројекта Запада, у коме годинама директно ради на јачању КБС и трансформације у војску тзв. Косова, а после објаве америчког амбасадора Кристофера Хила да Америка опслужује лажну државу с 246 противоклопних ракета “џавелин”, председник Србије Александар Вучић је саопштио да се размишља о томе да званични Београд не седи скрштених руку, већ да и он повуче неке потезе.

Председник Србије указао је на то да се наша земља од догађаја у Бањској суочава са оптужбама да су имали зоље, пушке, ручне ракетне бацаче, а да се са друге стране прећуткује испорука оружја Приштини.

Уз последњи најављени контигент “џавелина” вредан 75 милиона долара, Шиптара досад је већ уз подршку, како кажу, савезника, опремљено и борбеним дроновима “барјактарима”, минобацачима, хаубицама, противоклопним системима ОМАТС, разним пешадијским наоружањем, уз константно обучавање снага и учешће у међународним војним вежбама.

Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић види да Србија пред собом има две могућности: Једна је, да се обрати савету безбедности УН, а друга Међународном суду правде.

СБ УН је најодговорнији за извршавање резолуција, па би у складу са тим морао да буде обавештен да се већ дуже време не извршава одредба Резолуције 1244, по којој су једине дозвољене стране на КиМ снаге КФОР-а, као и да је то крунисано нерегуларном испоруком оружја. Тиме би се од СБ УН захтевало да се изјасни и да уколико се крши одредба, донесе наредбу да се то обустави.

СБ има две врсте резолуције, а 1244 је обавезујућа под претњом физичке принуде за неизвршавање. Земље НАТО-а имају право вета и могу да га употребе, али то не би значило да су га употребили против нас већ против СБ УН”, указује Јовановић.

Друга теоријска могућност, јесте да се тражи тумачење Међународног суда правде да ли је у поменутим питањима прекршена Резолуција 1244, и у том случају суд не би могао да релативизује обавезујући карактер Резолуције.

Војни аналитичар и бивши официр КОС Љубан Каран сматра да је неопходно покренути најављену истрагу без обзира на то какав ће бити крајњи резултат.

Добар је потез указати на кршење међународног права, како би се земље које то чине прозвале да објасне зашто то чине, а да би Србија, истовремено могла да рачуна и на подршку оних који не признају “Косово”.

“Морамо да их доведемо у непријатну ситуацију да објасне зашто раде супротно Резолуцији 1244, коју су не само потписали, већ су и написали. Они су нама наметнули да је потпишемо у целости, без мењања, а сада се понашају по принципу ‘сад нећу ни како ја хоћу'” указује Каран.

Војни аналитичар Владе Радуловић, међутим, није оптимистичан по питању ефеката евентуалне истраге, с обзиром на то да Приштина има савезнике који је у свему подржавају.

“Ово је више речено да може да нам да резултате на дипломатском, спољнополитичком плану, али нисам сигуран колико смо у могућности да утичемо на јачање КБС уз њихову подршку”, рекао је Радуловић.

Некадашњи начелник Генералштаба војске СЦГ, генерал Драган Паскаш наводи да је корисно што је јавно објављена могућност покретања истраге, иако он не мисли да постоји могућност да се на међународном плану нешто промени.

“Све што се дешава је део дугорочног плана”, рекао је и додао да ипак, уз све наоружавање, Албанци на “Косову” нису респектабилна сила.

Новости

БОНУС ВИДЕО: