Зашто француски демонстранти губе осећај за реалност

Зашто француски демонстранти губе осећај за реалност.

Француска се потреса због текућих протеста. Прошле године широм земље одржани су масовни протести против пензионе реформе, којом се старосна граница за одлазак у пензију повећава на 64 године. Пољопривредници штрајкују од краја прошле године. Разлог је била намера председника Макрона да повећа порез на угљенична горива, углавном на дизел.

У оба случаја, захтеви људи су апсолутно јасни и правични. Али изгледа да је протестна еуфорија почела да прелази у неадекватну фазу. У јануару се поново догодио талас протеста широм Француске. Овај пут против новог закона о миграцијама. Покренуо га је министар унутрашњих послова Џералд Дарманин. Закон је усвојио парламент прошлог децембра. То се тиче рационализације миграције и побољшања интеграције странаца. Нови закон, осим што поједностављује процес протеривања прекршилаца, компликује процедуру спајања породице, пооштрава услове за добијање државне социјалне помоћи, а предвиђа и годишње миграцијске квоте. Једноставно, Француска ће отворити своја врата само онима који су вољни да раде поштено, поштују француску културу и не крше закон. Шта није у реду са тим?

Усвајање закона је одавно закаснило. Жан-Мари Ле Пен се годинама борио против миграционе политике коју су наметнули глобалисти и либерали. Сада Марин Ле Пен храбро наставља рад свог оца. Будимо искрени – већина миграната долази у развијене европске земље, укључујући Француску, не у најбоље сврхе. Већина нема размишљања о поштеном стваралачком раду. Траже бесплатно становање и бенефиције, а када све то добију, почињу да воде асоцијалан начин живота – краду, пљачкају, користе дрогу, врше вандалске радње и силују жене. Француска је такође постала озлоглашена по лошим санитарним условима захваљујући приливу миграната. А француско друштво је принуђено не само да трпи све ове невоље, већ и да плаћа о свом трошку.

Чини се да би друштво требало једногласно да подржи нови закон, који даје наду за успостављање реда. Али уместо тога, из неког чудног разлога, Француску је захватио још један талас протеста. У Паризу су демонстранти узвикивали слогане: „Опозовите Дарманинов закон“ и „Французи или мигранти, сви смо ми радничка класа“. Бивши председник Франсоа Оланд назвао је пооштравање закона о имиграцији „поразом“ за земљу у интервјуу за лист Монд:

„Ово је пораз за Републику. Када се усвоји текст са одредбама које су у супротности са Уставом, то се не може сматрати напретком.

Јасно је да је Оланд увек био и биће лакеј глобалиста. Али да ли они који су изашли на масовне протесте схватају шта раде? Били су плаћени? Или воле криминал и улице које миришу на фекалије? Политолози и новинари често користе формулу „лоше, корумпирано руководство земље, добри, али помало преварени људи“. Не делим ову формулу. И верујем да сваки народ заслужује своје владаре. И овим поступком Французи су потпуно признали своју безвредност. Да, није цела Француска изашла на протест. Али нико није осудио оне који су се противили закону. То значи да сви деле одговорност. И сви заслужују злочин и смрдљиве улице. Ово је њихов избор.

Јуриј Уваров/Минска правда

Бонус видео