ВРАНЕШАНИ ОДЛУЧНИ: Шербо прича своју причу, није било геноцида над муслиманима!
ВРАНЕШАНИ ОДЛУЧНИ: Шербо прича своју причу, није било геноцида над муслиманима!
Сала Мјесне заједнице Томашево била је тијесна да прими све заинтересоване за трибину под називом “Прошлост Вранеша у 20. вијеку – тумачења и злоупотребе”, коју је организовало Завичајно удружење Вранешана са жељом, како су истакли, “да саопштимо истину о догађајима у Вранешу 1924. године”.– Позивамо на детаљна научна истраживања, на строго научној основи о дешавањима везаним за тадашње Шаховиће. Осуђујемо све злочине који су се десили у прошлости, посебно према нејачи, без изузетка. Не прихватамо правно-политичку формулацију о геноциду у Вранешу и све активности по том питању које се пласирају у последње вријеме – закључак је одржане трибине.
– Пијетет и поштовање према онима који су својим животима исписали историју овог краја. Душе њихове су ноћас над нама и радују се што своје потомке виде на овом скупу у братској слози. Свједоци смо да деценијама трају увреде и насртаји на становништво Вранешког краја и њихове претке, од стране једне групације бошњачке вјероисповијести, чиме се жели нарушити мир и суживот овог народа. Они покушавају кривотворити историју, да би бацили љагу на један народ. Желе да наше славне претке и нас њихове потомке прогласе геноцидним народом. Ми им одавде јасно и гласно кажемо да осуђујемо такво њихово понашање и поручујемо да то неће моћи. Кажемо да пут уназад није пут ка напретку, просперитету, бољој и срећнијој будућности, помирењу и суживоту. Тај ће нас пут довести до подјела и завађа већих размјера које нијесу никоме у интересу. То је распиривање националне мржње. Зато су за нас Вранешане захтјеви одбора Бошњака неприхватљиви – поручио је Шестовић и додао да су о свему упознали предсједника Скупштине Црне Горе Андрију Мандића и друге државне званичнике.
– Надамо се да ће народни посланици и државни органи имати довољно мудрости да погрешним потезом не дозволе и не допринесу распиривању међунационалне мржње у Црној Гори, поводом 1924. године. Апелујемо на Скупштину Црне Горе да одбаци сваку накарадну резолуцију којом се тражи да се Вранеш и његови грађани осуђују за нешто за шта нијесу криви. Морају посланици бити свјесни да ће сносити одговорност ако подрже повампирени национализам појединих групација замотан у резолуцијама – казао је Шестовић.
– Скупштини треба да упутимо предлог да се усвоји резолуција или одлука да се подигне обиљежје за све учињене злочине у Црној Гори. Да се пружи рука помирења. Историју треба знати, треба памтити, али не да би се светили и наново крв лили. Ориједио се овај народ. Ником од нас није стало до мржње и зла. Свима нам је стало до лијепог суживота. Свако жели мир и заједнички живот, да се све подјеле превазиђу и да наставимо даље градећи бољу перспективу – казао је Милош Војиновић, позивајући на телевизијски дуел представнике бошњачког народа и Шерба Растодера, како би се разговарало о овој теми.
– Скупштини треба да упутимо предлог да се усвоји резолуција или одлука да се подигне обиљежје за све учињене злочине у Црној Гори. Да се пружи рука помирења. Историју треба знати, треба памтити, али не да би се светили и наново крв лили. Ориједио се овај народ. Ником од нас није стало до мржње и зла. Свима нам је стало до лијепог суживота. Свако жели мир и заједнички живот, да се све подјеле превазиђу и да наставимо даље градећи бољу перспективу – казао је Милош Војиновић, позивајући на телевизијски дуел представнике бошњачког народа и Шерба Растодера, како би се разговарало о овој теми.
Публициста, писац и познавалац историје Милош Војиновић указао је на историјске чињенице и, како је нагласио, доказану неистину да су Муслимани протјерани из тадашњих Шаховића.– На изборима почетком 1925. године двије трећине бирача су били православци, а једна трећина Муслимани. То су иначе лица старија од 22 године, и све мушкарци, јер су само они имали право гласа. Пописом из 1931. године у павинопољској општини била су 104 Муслимана, а у Општини Шаховићи 103, што је доказ да није било ријечи о геноциду. Овај народ није починио нити геноцид ни злочин. Овај народ је спасавао своје комшије, али треба видјети шта се све у ранијем периоду дешавало у овом крају кад је ријеч о православном становништву. У том периоду али и касније, из периода Краљевине, урађен је културни геноцид – рекао је Војиновић и устврдио да није било геноцида у Шаховићима.
– Да је почињен геноцид 1924. године, не би на изборима 1925. било Муслимана, не би их било ни на попису 1931. године, па ни 50-их година прошлог вијека. Зато о геноциду нема ни говора. А ишли су Муслимани из неколико разлога из Жупе Љубовиђе. Једни су ишли да се придруже тамо гдје је њихов народ већински, а други из страха знајући шта су њихови преци чинили – закључио је Војиновић.
Трибину је благословио игуман Манастира Златеш, отац Николај Стаматовић, а модератор трибине био је професор историје Радомир Ћинћур.Српска24.ме/Дан
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
