Зоран Вујовић – вечити пламен српског национализма
Одавање почасти Зорану Вујовићу
Већ трећу годину српски националисти окупљени око Клуба 451, Зентропе и Србске Акције, као и појединци који не припадају поменутим групама организују марш сећања у част Зорана Вујовића, вечитог дечака који је свој живот изгубио у америчкој амбасади тог 21 фебруара 2008 године након насилног отцепљења Косова и Метохије и стварање терористичке нарко државе Косово под патронатом Американаца. Овог пута са нама су били и гости из иностранства, неколико Француза, Немаца, Руса, Румуна и чак 40 Италијана.
Зоран је тог дана дошао у Београд да би учествовао на протесту против отцепљења и тог дана његово је име постало светионик и бакља српског национализма. Његова жртва, његово мучеништво у годинама које следе постаје симбол борбе за ослобођење Косова и Метохије. Зоран је тако постао први ратник који је пао у поновној борби за ослобођење Косова.
Још се памте његове речи изречене пар дана пре погибије:
“У овим тренутцима рођене ми мајке, дао бих свој живот за Косово и Метохију и душа ме боли када видим своје другове око себе како се понашају у овим тренутцима… зовем их да палимо за БГ у четвртак, а њихови изговари су ‘не могу да идем, морам да купим јакну’ ‘излазим увече јбга”.
Скуп на дан Зоранове погибије почео је окупљањем у 20 часова код цркве свето Марка. Око 400 људи, већином младих се окупило на платоу, након чега смо ушли у цркву, запалили свеће и помолили се Господу за нашег брата Зорана. Након заједничке молитве, формирали смо три колоне на чијем челу је био црни стег са православним крстом овенчан мученичким венцем и кренули смо у правцу зграде бивше америчке амбасаде где је Зоран изгубио живот. Иако су антифа организације тражиле да скуп буде забрањен до тога није дошло, полиција је радила свој део посла усмеравајући саобраћај, а примећено је и присуство новинара. Док смо корачали према месту његове мученичке жртве осећала се јака енергија заједништва, осетио се тај дух и полет који испуњава груди поносом и осетила се нада да није све изгубљено. Приликом доласка пред амбасаду смо се постројили, положили венце и цвеће и онда се из четири стотине грла на помен његовог имена заорило: Присутан!
Тај поклич јасно даје до знања да пали саборци нису мртви и заборављени већ да живе као наш вечити узор и инспирација да се не сме и не може скренути са пута који су они зацртали својом крвљу. Мирно, достојанствено, тужно али истовремено и поносно одата је почаст нашем другу, брату и саборцу који је положио свој живот на олтару Отаџбине и националне идеје. Зоран никада неће бити заборављен, сваке године његово име ће одзвањати београдским улицама, сваке године ће нас долазити све више и више. Зоран је онај дискретни херој који није тражио ништа а дао је оно највредније што је имао, свој живот. А зар има веће љубави од оне него положити живот за ближњег свога?
Зоран Вујовић постао је узор долазећих поколења српских националиста. Он је једини Зоран чију визију следимо и чији поглед на свет делимо. Његова храброст, верност, истрајност и мучеништво је пут којим ћемо корачати на путу ка победи. Зоран није умро те ноћи, Зоран је постао Идеја!
Зоран Вујовић
ПРИСУТАН!
Иван Милић
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!
“Клуб 451” и “Зентропа” су групације које отворено величају колаборационисте са нацистичким окупатором попут Милана Недића и Димитрија Љотића, национал-фашисте попут Корнелија Кодреануа или организације попут “Збор”-a и “Nordic Resistance Movement”-a – тај њихов “трећи пут” је ништа до бедни и провидни покушај ребрендирања идеја које је историја са правом сахранила. Молим вас да не дајете платформу особама које користе нацизам и фашизам, било модерни било оригинални, као узор и инспирацију за сопствено деловање. Иза ма какве маске се та грозоморна авет скривала, неког лажног патриотизма, монархизма, паганизма, расизма, или ког год “-изма” којег се играју ове недеље, извргавају руглу сећање и на Зорана Вујовића и на тај православни крст на црном стегу (!) којим млате, и уопштено на српство и православље. Зна се где је место неонаци шљаму.
Ти и сви гибаничари попут тебе можете само да лајете на друштвеним мрежама, уосталом као и сви конзервирани десничари чију пропаст и нестанак са политичке сцене ових дана гледам са великим уживањем.
Са поштовањем, аутор чланка и редовни посетилац Клуба 451.
Bravo! Ima nade za nas dok je ovakve omladine.