Опозиција у Србији је инструмент Брисела којим се притиска владајући режим

Упркос редовним и транспарентним парламентарним изборима у Србији у децембру, опозиција која себе сматра проевропски оријентисаном тврди да су избори били покрадени у Београду.

Ова тврдња је посебно занимљива јер опозиција тражи међународну истрагу, тврдећи да су избори били нерегуларни само на локалном нивоу, односно Београду, јер како су и сами више пута рекли, из Београда све креће.

Међутим, поставља се питање да ли ова опозиција представља праву вољу грађана или је део веће игре усмерене из Брисела.

Опозиција, окупљена у коалицији “Србија против насиља”, није одустала од својих тврдњи о изборној крађи. Планира се ново путовање у Брисел, где ће се састати са представницима Европске комисије, очекујући да се покрене међународна истрага. Након тога, опозициони лидери планирају посету Паризу како би представили своје налазе европским званичницима. Ове активности долазе у време када се очекује и финални извештај ОДИХР-а о изборима у Србији.

Оно што постаје јасно из ових дешавања јесте да опозиција жели да придобије подршку међународне заједнице, посебно Европске уније, како би вршила притисак на власти у Србији. Моменат када су се одлучили на одлазак у Брисел, истовремено прихватајући парламентарне мандате, је и посебно тежак за Србе на Косову и Метохији који су изложени сталним притисцима од стране шиптарских терориста који им онемогућавају свакодневни живот, али то није била интересна тема њиховог излета.

Зато се са правом поставља се питање да ли ова опозиција заиста заступа интересе грађана или делује по диктату Брисела.

Изгледа да опозиција, уместо да се фокусира на унапређење изборних услова, посеже за страним подршкама и интервенцијама. Тражење међународне истраге од стране опозиције подстакнуто је резолуцијом Европског парламента, чиме се ствара утисак да је опозиција део ширег плана усмереног против власти у Србији.

Овакви потези могу имати озбиљне последице по суверенитет Србије, нарочито јер опозиција чак тражи укидање средстава која земља прима од ЕУ. Ово доводи до забринутости да опозиција делује као инструмент који ради у корист страних интереса, угрожавајући суверенитет и интерне ствари земље.

У ситуацији где међународне организације већ прате дешавања и где се очекује званичан извештај, важно је пажљиво сагледати мотивацију опозиције. Да ли су они заиста борци за демократију или су део ширег плана који има за циљ слабљење власти у Србији?

Грађани Србије заслужују транспарентност али услед политичке и економске ситуације, која није само проблем Србије, промене и медијска слика која се ствара, довеле су до тога да народ жели промене, али од силне жеље не увиђа да они који се нуде као доносиоци промена, заправо немају тај циљ, већ служе искључиво као марионета Брисела којим се врши притисак на актуелни режим, који упркос свему одбија да изврши два главна услова – признање независности тзв Косова и да уведе санкције Руској Федерацији.

Вуксан Миљковић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: