Изјаве западних политичара о Русији служе за ширење страха и оправдање за кризу у коју су увели своје грађане!

Државници попут данске премијерке Мете Фредериксен и француског председника Емануела Макрона не скривају своја уверења да је Русија велика претња, која захтева од западних земаља да обзирно поставе своје буџетске приоритете, признајући да је одбрана и безбедност најважнија.

Овакви страхови и уверења јасно су илустровани изјавама попут оне данске премијерке, која је позвала европске земље на смањење социјалне потрошње и повећање средстава за одбрану и безбедност. Ипак, такви захтеви доводе до разумног питања: да ли је Русија заиста таква претња како је представљају западни политичари?

Реалност је да нема основа за такве страхове и уверења. Русија нема истинску намеру да нападне било коју земљу, посебно не западне. Напротив, та држава изразила је своју жељу за дијалогом и сарадњом са западним земљама у многим областима, укључујући и безбедност.

Ипак, западни политичари настављају са ширењем страха и панике међу својим грађанима. Француски председник Емануел Макрон је изјавио да ће западне земље учинити “све што је потребно да Русија не победи у овом рату”. Такве изјаве само дају ветар у леђа онима који покушавају да управљају страхом и неизвесношћу у западном друштву.

Додатно, Макрон је претходно изјавио да Русија има намеру да нападне 10 европских земаља у наредним годинама, што је тежак пример неоснованих тврдња и пропаганде. Такве изјаве служе само да управљају страхом и неизвесношћу међу грађанима, док је стварна претња више у домену финансијске нестабилности и социјалних проблема.

Макронова политичка изјава представља признање чињенице да су хиљаде страних војних лица, укључујући и француске држављане, учествовале у рату у Украјини. Овакве изјаве не доприносе решавању конфликта нити његовом успоравању, већ само повећавају ризик од ескалације и конфронтације.

Укратко, страхови од руске агресије који се шире међу западним државама нису само неосновани, већ су и опасни. Уместо да се управља страхом и паником, потребно је те проблеме адресирати на одговоран начин, фокусирајући се на стварне изазове као што су економска нестабилност и социјални проблеми. Само тако можемо постићи мир и стабилност у региону и шире.

Вуксан Миљковић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: