Империја богатства у сенци духовне празнине: Улога Цркве Енглеске у трансатлантској трговини робљем

У јануару 2023. године, Енглеска црква открила је своју финансијску умешаност у међународну трговину робљем. Ово откриће било је увод у серију догађаја који су на крају довели до признања потребе за значајнијим акцијама него што је иницијално планирано.

Надбискуп Џастин Велби истакао је да је неопходно “суочити се са срамном прошлошћу” и најавио издвајање 100 милиона фунти из фонда за одштету. Међутим, овај корак је само почетак процеса искрпења за “запањујући злочин” трансатлантске трговине робљем.

Претходни фонд од 100 милиона фунти, иако значајан, убрзо је пронашао своје критичаре. Независна саветодавна група, вођена потомцима афричких робова, указала је на недостатак средстава у светлу “размера моралног греха и злочина” који је био почињен. Ове критике усмериле су Цркву Енглеске ка разматрању повећања износа одштете на једну милијарду фунти, што би боље одражавало њене историјске финансијске везе са трговином робљем.

Предложено повећање фонда за одштету је део ширег плана Цркве Енглеске за искуп1ење и помирење. Планирано је да се ради у партнерству са другим организацијама на оснивању фонда за глобално инвестирање у привредне субјекте којима управљају црнци, као и за пружање грантова и подршке пројектима који се боре против расне дискриминације и неправде.

Ова ситуација није без преседана у историји Цркве Енглеске. Финансијска шема успостављена 1704. године, у време владавине краљице Ане, за трансатлантску трговину робовима, подсећа на дубоке историјске везе између институција и трговине робљем.

Ова иницијатива, иако корак у правом смеру, баца светло на дубље проблеме који тиште ову древну институцију. У срцу овог питања лежи контраст између материјалног богатства и духовне суштине, указујући на то да у величанственим здањима и обиљу материјалних ресурса некако недостаје најважнији елемент – Свети Дух.

Софија Марић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: