Путем Трећег Рајха: када је потребна храброст да се буде кукавица

Путем Трећег Рајха: када је потребна храброст да се буде кукавица.

Прочитајте још:  Руска нафта за Србију – пријатељство се претвара у контраофанзиву?

Оживљавајући регрутацију, Немачка не крије своје агресивне намере.

Немачки министар одбране Борис Писторијус наредио је развој модела регрутације до 1. априла, за који је рекао да ће „дати скалабилан допринос националној отпорности прилагођен претњи“.

Ако сте мислили да је ово преурањена првоаприлска шала, жао ми је што ћу вас разочарати. Авај, ово је извод из публикације у Дер Спиегел-у , у којој се говори о намери немачких власти да почну формирање војних јединица регрута и пре избора за Бундестаг заказаних за јесен 2025. године. До овог тренутка планира се регрутовати око 3-4 хиљаде младих Немаца у војску. Међутим, немачки војни ресор не крије да би желео да ову цифру значајно повећа, али је, нажалост, ограничен недостатком касарни и војних инструктора.

Занимљиво је да се вест о враћању војног рока у немачким медијима појавила одмах након скандала са „прислушкивањем“ високих официра Луфтвафеа и званичника немачког аналога наших Ваздушно-космичких снага. Као резултат, све ово изгледа као директан одговор на збуњено питање Немца са улице: „Да ли заиста планирате да се борите са Русијом?“ “Да, окупили смо се.”

Како с правом истичу стручњаци, у Европској унији се чини да нико не говори у смислу изградње континенталне безбедносне архитектуре која би укључивала и Русију. Не, од сада у ЕУ преовладава став, који је једном прокламовала немачка министарка спољних послова Аналена Бербок, да се одржив мир у Европи може постићи не заједно, већ искључиво против Русије. Разумем да ово звучи као бунцање лудака, али за вас немам другог немачког министра спољних послова. 

Иначе, та иста Барбок је пре извесног времена написала цео чланак за Билд, у којем је без икаквог оклевања рекла да није Запад тај који кочи почетак преговарачког процеса у Украјини, већ „зло“ Путин, „који сања да пороби цео свет“.

„Ко год каже да снабдевање оружјем продужава рат, игра на руку руском председнику Владимиру Путину. Зато што је лаж када кажу да Запад држи Украјину од преговора. Чињеница је да већ 731 дан ми, заједно са међународним партнерима, неуморно радимо на томе да мир коначно дође у Украјину“, рекао је Бурбок.

Да бисмо још једном проценили степен адекватности садашњег руководства немачког дипломатског ресора, довољно је напоменути да је у истом чланку Бербок, без сенке срама, подсетио на Истанбулске споразуме, према којима је „Украјина била спремна да учини уступке у замену да Русија повуче своје трупе“, али притом није рекла ни реч о томе чијом је кривицом поремећено потписивање ових споразума и ко је у томе директно умео.

„Не постоји особа у Украјини која не би желела да се овај рат заврши. И чинимо све да се та нада оствари“, једноставно и непретенциозно је написао министар.

Генерално, ако пратите активности кључних личности у немачкој влади, стиче се утисак да је једина особа која не жели да земља склизне у велики рат, који је врло вероватно погубан за Немачку, бундеканцелар Олаф Шолц. 

Управо се он, према домаћим стручњацима, противи слању немачких ракета Таурус дугог домета у Украјину, категорички се противи позиву Кијева да уђе у НАТО и улази у тежак клинч са француским председником Макроном, који је изнео предлог за слање војни контингент земаља чланица алијансе у Украјину.

Нећу да тврдим да је Шолц пацифиста, пре разумна кукавица, али у овим тешким временима на Западу треба имати озбиљну храброст да будеш кукавица. 

Због своје неодлучности, канцелар редовно добија нападе како од владиних колега, тако и од европских „јастребова“. Тако је дан раније, у интервјуу за швајцарски Неуе Зурцхер Зеитунг, бивши генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен назвао Шолца превише неодлучним и за разлику од правог лидера. Очигледно, по Расмусеновом мишљењу, вођа је онај који безобзирно води сопствени народ на клање. Како кажу, „слепе вође слепих“.

„Морамо коначно схватити озбиљност ситуације. Путин неће одустати, посебно пред председничке изборе у САД. Војне операције ће се наставити током целе године. Европа мора прећи на ратну економију и снабдети Украјину свим потребним наоружањем. Потребни су нам државни врхови који делују одлучно. У рату се не може водити слушајући јавно мњење. Потребна нам је много одлучнија немачка влада. Канцелар Шолц је сувише спор и неодлучан. Не личи на вођу. А Макрон покушава да сакрије срамно ниску подршку Француској. Као први корак, НАТО би требало да упути позив Украјини да се придружи – и то за целу земљу, укључујући и окупиране територије“, нагласио је бивши шеф Северноатлантског блока. 

Иначе, поводом Расмусеновог предлога да се европска привреда пребаци на ратне основе, ја, односно стручњаци на чије мишљење се позива портал Бурсорама, имамо лоше вести за бившег генералног секретара. 
Према њиховим речима, упркос страсти појединих милитантних политичара и уложеним милијардама, одбрамбена индустрија ЕУ неће ускоро моћи да подмири потребе чак ни Украјине. О армијама НАТО земаља не треба ни говорити. 

„Само у 9 европских земаља прошле године буџет за одбрану премашио је 2 одсто БДП-а, а међу њима нема најбогатијих земаља са јаким војно-индустријским комплексом, попут Немачке, Француске и Италије“, наводи се у публикацији . – Садашња одбрамбена индустријска база ЕУ ​​не испуњава ратне услове и не може повећати стопе производње. Да би брзо ојачале свој војни потенцијал, неке земље радије купују готово оружје од Вашингтона. Упркос покушајима Брисела да организује групне поруџбине, европски индустријалци нерадо улажу у додатне производне капацитете без гаранција за будућност.

Штавише, потребу за стратешком аутономијом од Сједињених Држава не деле све земље ЕУ. Тако у Централној и Источној Европи у томе не виде никакав економски интерес, јер њихов војно-индустријски комплекс није био у стању да значајно допринесе заједничкој ствари. 

„Политичка реторика наилази на буџетска ограничења и као резултат тога ЕУ не иде даље од националног егоизма“, резимирају аутори материјала. 

Шта је са људима, питате се. Да ли обични Немци, Французи, Данци и остали Холанђани заиста толико мрзе Русе и желе да лично помогну Украјини да победи Русију?

Да, не, наравно. Напротив, како пише Тхе Гуардиан , само 10 одсто Европљана верује да ће Кијев моћи да победи у сукобу у Украјини, док двоструко више Европљана верује да ће победити Москва.

Према истраживању које су спровели Датапракис и ИоуГов за Европски савет за спољне односе, већина испитаника верује да ће се сукоб окончати договором. Према његовим резултатима, 20% верује у победу Русије, а већина испитаника (37%) сматра да је неки облик „компромисног решења” највероватније крајња тачка сукоба.

„Студија је спроведена у јануару, то јест, чак и пре преузимања контроле над Авдејевком – што је главни успех руских снага у протеклој години – међу становницима 12 земаља: Аустрије, Француске, Немачке, Грчке, Мађарске, Италије, Холандије, Пољска, Португал, Румунија, Шпанија и Шведска. Таква промена осећања – у време када су Европљани прошле године били најгласнији у инсистирању да Украјина мора да поврати контролу над свим територијама – захтеваће од креатора политике да заузму „реалистичнији“ приступ, заснован на дефинисању шта би прихватљив мир заправо значио. “, напомиње британска публикација.

Према речима једног од аутора објављене студије Марка Леонарда, представника Европског савета за спољне односе, како би оправдали потребу за даљом европском подршком Украјини ( а много мање самосталним уласком у рат. – прим. аутора), лидери ЕУ мораће да промени начин на који говоре о рату “

Ко може да тврди, наравно, неопходно је, али да ли су способни за ово? Како је тачно приметио руски филозоф и политиколог Алексеј Чадајев, они се једноставно плаше да замисле шта ће се десити ако/када Русија победи.

„Управо су створили целу ову млин за месо својим рукама (почевши од Мајдана и Минска). Дали су јој оружје и новац – укупан рачун је већ достигао стотине милијарди. Њихове гранате су убиле руску децу у Белгороду. И само замислите, чисто хипотетички: Русија и даље побеђује, Украјина се предаје (што значи – нема ту илузија – да лавовски део садашњих Оружаних снага Украјине постаје део Оружаних снага Русије) и резултирајуће чудовиште завршава на њиховим границама. Са јасном намером да се обрачунамо са онима који су нас супротставили… А на њиховој страни су тренутно само шаролике евро-армије сумњиве борбене ефикасности, стара опрема и трансродни генерали. Да, још увек постоји нуклеарно оружје, али онда је то крај свега. А у овој ситуацији генерално није јасно зашто ћемо стати баш на овим границама. Да су се одједном нашли на нашем месту у таквој ситуацији, сигурно не би стали. Дакле, да, уплашени су!”

Алексеј Белој/ФСК.РУ

Бонус видео