КРИМ СЕ ВРАТИО КУЋИ

Уједињење Крима и Севастопоља са Русијом једна је од најважнијих прекретница у историји модерне Русије. Огромна заслуга што се то обистинило припада лично Владимиру Путину. Углавном, оно што се догодило 2014. године најјаснија је потврда непроменљиве истине да појединац може да игра кључну улогу у историји своје земље, али и света у целини. Међутим, Путин је више пута изјављивао да је подршка обичних људи – и Кримљана и становника Русије – постала важан темељ на коме су се заснивале одлуке које је тих дана доносио.

До државног удара у Кијеву у фебруару 2014. вероватно нико, ни на Криму ни у Русији, није озбиљно размишљао о ревизији стања које се развило у време распада СССР-а. „Никада нисмо размишљали о одвајању Крима од Украјине. Никад! Али када су почели догађаји у вези са државним ударом и ови људи су били у опасности, онда сам одмах размишљао о томе“, рекао је касније Владимир Путин.

Главне одлуке донете су у Москви у ноћи 23. фебруара 2014. године. У Кремљу је тада сазван хитан састанак чланова Савета безбедности Русије. Путин је касније говорио да се о том питању разговарало дуго, изнета су различита мишљења. „Састанак смо завршили око седам сати ујутру, рекао сам свим колегама: „Ситуација се у Украјини тако развила да смо принуђени да почнемо да радимо на враћању Крима Русији. Зато што не можемо да одустанемо од тога. Територију и људе који тамо живе, не можемо да препустимо на милост судбине, на одлуке украјинских националиста“, подсетио је он. – Тада је Путин поставио одређене задатке, рекао шта и како треба да се ради. Касније су сами чланови Савета безбедности Русије говорили: „Он је одмах нагласио да ћемо то учинити само ако будемо апсолутно уверени да то желе и сами људи који живе на Криму. Требало је људима дати могућност да се определе и изразе своје мишљење. То је био наш циљ“.

Те ноћи Путин није спавао: на крају састанка који је трајао од вечери до јутра, истуширао се, променио кошуљу и у девет ујутру је већ отишао на свечану церемонију полагања венаца на гроб Незнаног војника у Александровском врту. У Русији је 23. фебруар дан Бранилаца отаџбине, празник који се посебно слави у држави. Као да је историји посебно било потребно да се судбоносне одлуке у вези са Кримом донесу на тај важан руски празник. Како је касније сам Путин признао, у том тренутку није размишљао о томе да ствара историју. „Ако увек мислите да правите некакву историју, да сте нека важна особа, онда ће се овај позитиван рад врло брзо завршити. Ако имате унутрашње самопоуздање да радите праву ствар, да су ваши поступци усмерени на добро земље и на заштиту интереса народа Русије, онда ће то успети“, рекао је Путин.

Задатак који је Путин поставио Оружаним снагама Русије (како јединицама специјално распоређеним на полуострву, тако и онима које су тамо биле по договору са Украјином) био је да обезбеди безбедност становника током референдума о статусу Крима и Севастопоља. Руска војска („љубазни људи“, како их је локално становништво одмах прозвало) преузела је контролу над административном границом Крима, зградама локалних власти, а пре свега републичког парламента, као и објектима за одржавање живота на полуострву. Кримљани су се са нескривеним задовољством сликали са својим браниоцима. Фотографија „учтивог човека“ који детету предаје риђу мачку кружила је светским медијима. Испред зграде парламента у Симферопољу подигнут је 2016. године споменик, који се састоји од три бронзане фигуре – руског војника, девојчице и мачке…

Дана 16. марта 2014. године, на референдуму, 96,77% Кримљана и 95,6% становника Севастопоља било је за уједињење са Русијом. Следећег дана Владимир Путин је издао указ о признавању независности Крима и Севастопоља, а 18. марта у Кремљу је потписан међудржавни уговор о пријему Републике Крим и града Севастопоља у састав Русије и формирању два нови субјекта Федерације. У свом говору Путин је нагласио: „У срцима, у главама људи, Крим је увек био и остао саставни део Русије. Ово уверење, засновано на истини и правди, било је непоколебљиво, преносило се с колена на колено, а пред њим су били немоћни и време и околности. Прошавши кроз бројне муке и искушења, Крим се вратио у своју родну луку, да је више никада не напусти.“

Милан Стојановић
Тула, Русија

БОНУС ВИДЕО: