Веизовић: Да ли је дошло време за “Војводину Републик”

У последњих неколико месеци, трибине које заступају идеју независне Војводине постале су  све учесталије, а пропаганда која долази од идеолога, осим сепаратизма,  је отворена промоција верске и националне мржње и нетрпељивости уперене према Србима.

Један од гласноговорника ових сепаратистичких идеја, Динко Грухоњић, иначе Хрват, родом из Бања Луке, а кога је управо Србија спасила из ратних вихора 1995. када је као дезертер побегао, тренутно је запослен као доцент Филозофског факултета у Новом Саду.

Термини које Грухоњић употребљава не само да су прешли границу укуса, већ овај универзитетски професор, који користи и свој положај за индоктринацију младих, најављује како ће од српских цркви по северној Србији правити ноћне барове и пабове, а као пример светлог личног имена наводи Динка Шакића, који је био управник логора Јасеновац.

Уз Грухоњића, подршку оваквим изјавама дају и бројне личности из јавног света, попут извесне Ане Лалић, за коју нико још није чуо док се није пожалила на “посрбљавање Војводине” и тај “великосрбијански национализам који прети да уништи војвођанску нацију”.

Изгледа да је појединцима постало јасно да до славе, па макар она била и негативна, не могу доћи осим ако не вређају српски народ и  СПЦ. Посебно је интересантно да је и порекло Ане Лалић прилично упитно и да највероватније долази из Босне и Херцеговине, баш као и Грухоњић, Аида Ћоровић и бројни други припадници фантомске “војвођанске нације”.

Такве изјаве и дела не само да угрожавају мир и стабилност у региону, већ и противурече основним принципима толеранције и људских права за који се ови активисти наводно залажу. Додуше, веома селективно, по њима у Србији сви имају право на заступање националних идеја – осим Срба.

Све ово  изузетно подсећа на образац сепаратизма који су примењивали шиптарски активисти на Косову и Метохији пре проглашења косовске независности. Једина разлика је у томе што Грухоњића и његове следбенике за сада отворено подржава Хрватска, где се највећи број трибина посвећних војвођанском сепаратизму и мржњи према Србији, и одржава. Но, не заборавимо, и Шиптари су у старту имали тиху финансијску и војну обуку од стране Запада, па несумњиво ће доћи и “Војвођанима” у одређеном тренутку.

Примери као што је поређење цркава са ноћним баровима и пабовима и компарација са особама попут Динка Шакића, који су посебно везани за националне трагедије, затим апсурдно ширење страха од српског национализма у сред Србије, је образац понашања који су користили Шиптари са идејама о самоопредељењу и жељом за  различитости као оправдање за распаљивање сукоба и подела.

Ове појаве, ма колико бенигно деловале, нису ни мало наивне, и уколико се настави тенденција измицања, врло брзо ће се Војводина претворити у Косово и Метохију. То је већ било на видику, али да ли дошло време до отварања тог жаришта?

Весна Веизовић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: